Професорка Зорица Томић је нови амбасадор Републике Србије при сталној делегацији Србије при Унеску у Паризу. За време њеног кратког боравка у Београду разговарали смо након промоције књиге „Светска баштина Србија” у којој су представљени наши споменици, увршћени на Унескову листу заштићене светске баштине.

Зорица Томић је дипломирала и докторирала на Филозофском факултету у Београду, на одсеку филозофија. Ради као ванредни професор на Филолошком факултету у Београду и на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета, где предаје културологију и комуникологију. Ауторка је књига: „Комуникологија”, „Мушки свет”, „Комуникација и јавност”, „Пољубац у доба кулирања”.

Шта је тачно посао, односно дужност амбасадора Унеска?

Дужност сваког амбасадора јесте да на најбољи могући начин представља своју земљу. Како је Унеско организација УН за образовање, науку и културу, већ смо предузели кораке да у његовом седишту у Паризу, уз подршку Министарства образовања и Министарства за телекомуникације, организујемо презентацију „домаћег производа”, једног иновативног и креативног образовног пројекта. Ради се о примени „прокаженог” фејсбука у промоцији читања.

Чини се да је Унеско данас један од ретких међународних локуса у којем Србија може бити не само равноправан партнер у комуникацији са светом, већ и допринети креирању глобалне културне политике. Унеско је, у ствари, место на којем је могућно, сагласно спољнополитичкој оријентацији наше земље, и уз подршку ресорних министарстава, репозиционирати место Србије на међународној сцени.

Који су пројекти сада приоритетни за Србију у смислу даљег кандидовања споменика културе за Листу светске баштине?

О избору локалитета који ће конкурисати за упис на листу, на основу сугестија стручне и научне јавности, одлучује Национална комисија за сарадњу са Унеском. Светска баштина, односно упис на поменуту листу, само је једна од активности Унеска. Она је најпознатија и најпрестижнија, али није и једини оријентациони модел, будући да Унеско отвара широк коридор интеркултурне комуникације, научне сарадње као и бројне могућности учествовања у међународним пројектима из области образовања или примене информационо-комуникационих технологија, како у образовању, тако и у остваривању интензивније културне и уметничке сарадње. Ратификовање Конвенције о нематеријалној баштини, омогућиће да се и неки наши обичаји или делови етно-традиције нађу на Унесковој листи. Поред Теслине заоставштине и Мирослављевог јеванђеља, који се налазе на Унесковој листи Памћење света, постоји иницијатива, коју је подржала наша комисија, да и архив Кинотеке такође буде уписан на ову листу.

Шта се догађа са кандидатуром Петроварадинске тврђаве и манастира Велика Хоча?

О свакој кандидатури, последњу реч даје Национална комисија, узимајући у обзир бројне параметре, а пре свега стандарде Унеска, који су веома стриктни, како у погледу ажурирања документације, тако и у погледу вредновања глобалног значаја потенцијалних локалитета.

Недавноје наша делегација у Севиљи учествовалана Унесковом Комитету за светску баштинугде је требало да буде речи о нашим манастирима наКосову. Какви су закључци са тог скупа?

Бранећи нашу историјску и духовну баштину на Косову, делегација Србије је, позивајући се на Резолуцију 1244 УН, успела да статус споменика уписаних на Унескову Листу светске баштине, заштити од покушаја својеврсне симболичке кастрације.

Које би стандарде Србија требало да поштује да би се одржала на Унесковој листи, с обзиром на то да су познати случајеви да су због небриге неки споменици културе у свету скинути са ње?

За сада немамо тај проблем, будући да је Републички завод за заштиту споменика културе веома ангажован на одржавању стандарда заштите које прописује Унеско. Са Унескове листе, међутим, недавно је скинут град Дрезден, зато што сагласно својим развојним урбанистичким плановима није могао да одговори захтевима очувања и конзервације локуса.

У многим земљама постоје Унескове катедре. Шта је са Филолошким факултетом у Београду?

У Србији већ постоји неколико Унескових катедри, а постоји и иницијатива да се на Филолошком факултету у Београду отвори Унескова катедра за регионално дигитално библиотечко умрежавање. Да ли ће се овај пројекат реализовати, у великој мери зависи од ангажмана не само професора на катедри за библиотекарство и информатику, већ и од управе факултета.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------

Све је узбудљиво

И поред многих обавеза које имате на својој новој функцији, верујем да Вас је шмек Париза макар мало дотакао. Шта бисте посебно издвојили?

У Паризу је готово све узбудљиво, од хлеба до пијаца, до цвећара и бистроа. Иако велики град са мноштвом културних споменика, шарм Париза најпре је у томе што је успео да капитализује и мноштво „малих” ствари – од малих столова у кафанама, малих винских чаша, малих продавница, или „малих” јела, попут обичне, „народске” и „сиротињске” супе од лука. Натим примеримаи ми можемо нешто да научимо.