Шта је данас заиста велики пољски редитељ Јиржи Сколимовски (1938), последњих деценија често изван кинематографског ринга? Боксер-поета, запитани филмски губитник, замишљени сликар?

Све ово заједно, везује се за његово име, име аутора који је филмове почео да снима још 1964. године остављајући значајан траг делима попут „Баријера”, „Руке у вис”, „Дијалог 20-40-60”, „Дубоки крај”, „Пувцањ”, „Рад на црно”, „Успех је најбоља освета”, а дубоки траг оставља и његов најновији филм, у нас преведен као „Нужно убиство” („Essential Killing”), који се тренутно даје у београдским биоскопима.

Реч је о филму на, за европског аутора његовог проседеа, сасвим неочекивану тему – амерички рат у Авганистану. Прича о Мохамеду кога је америчка војска после хватања и тортуре, што је директна асоцијација на злогласни Абу Граиб, заједно са другим заточеницима транспортовала на тајно место у централној Европи (асоцијација на откривање тајних америчких затвора на Старом континенту), а он се неочекивано ослободио, прераста у сагу о човеку и природи, странцу који убија да не би био убијен, његовом животињском инстинкту у борби за опстанак током суровог и немогућег бекства кроз сасвим непознато и кроз егзистенцијалистичко нигде.

У визуелно узбудљивом филму у којем главни јунак не проговара ни једну једину реч, док 90 минута бежи кроз непознате пејзаже, у физички веома захтевној улози Мохамеда је амерички глумац Винсент Гало, а извршни продуцент филма и легендарни Џереми Томас...

Да ли је ово драмска фантазија или политички ангажовани филм?

Хм. После филма „Четири ноћи са Аном”, била ми је и даље блиска идеја да и следећи мој филм буде мали, јефтин, и да буде снимљен у шуми око моје куће у Пољској. Онда је изненада јавно откривена тајна операција ЦИА-е чији су оперативци слетали, ту иза ћошка моје куће, смештајући „терористе”, ухваћене по пустињама Афганистана, у тајне затворе по Европи. Дакле, драмска фантазија ми се наметнула сама по себи и тако је настао филм „Нужно убиство” („Essential Killing”). Он очигледно није базиран на истинитој причи, јер би иначе направило насловне стране широм света или би то остала строго запечаћена тајна. Међутим, чињеница да су авиони америчке војске слетали на мање од 20 километара од куће у којој живим, вероватност ситуације приказане у филму чинила се, када сам добио иницијалну идеју за причу, веома узбудљивом.

О овој врсти операција ЦИА се мало писало, мало демантовало, а онда је некако све пало у заборав. Узнемирава оно што видимо у Вашем филму, ствара се нелагода док га гледамо, буди савест...

Постојање тајних црних тачака ЦИА-е у Европи у сврху рата против тероризма америчке владе, изазива контроверзе. Нико од владајућих структура у Пољској није признао да је издато одобрење или да је постојало било какво сазнање о авионима ЦИА-е који су слетали на нашу територију, а истовремено је Европски парламент спроводио званичну истрагу, влада Литваније чак јавно признала, а Хјумен рајтс воч издао јавну листу сумњивих земаља. Верујем да пољски истражитељи и даље раде свој посао у вези са овим случајем. У супротном, ми ћемо само и даље нагађати да ли је и Пољска учествовала у тој глобалној шеми.

Винсент Гало као Мохамед у филму „Нужно убиство” Сколимовског

Све што знамо о Вашем филмском јунаку Мохамеду је да је ухваћен у пустињи Афганистана и да се следећег тренутка обрео усред непознатог окружења густе, хладне, зимске шуме, где се попут прогоњене звери бори за опстанак. Не знамо ни ко је он ни шта је он, тајну ће заувек чувати ЦИА?

Нисам желео да се политика протегне изнад ове непосредне борбе за живот или смрт. Мој филм није коментар на Америку и њене поступке у Афганистану, то би било исувише лако, понајвише би ометало наглашавање америчке војске. Да, они су најмоћнија војска на свету и идеја је имати масовну снагу против једног. Да, уколико прикажете америчку тортуру водом и струјом, биће то контроверзно. Уколико је ваш филмски јунак осумњичени муслимански терориста, иницирате контроверзу. Све ово је јасно приказано у филму, суздржано у осудама и пресудама, јер је моје интересовање било пре свега везано за потеру, за идеју да у условима рата, бруталности и првобитног опстанка, свако људско биће може истовремено да буде и предатор и плен.

Уз сву своју унутрашњу комплексност, овај филм је у основи прича о човеку и природи?

Све у овом филму је блиско повезано са природом. Сви елементи - дрвеће, дивиљина, нагон да се не гладује, безакоње и неумољивост, али и честа лепота, понекад чак и спокој окружења. Једноставна прича о Човеку и Природи. Природи без сентименталности, али у свом својем сјају. Ово је заиста екстремно аутсајдерско путовање кроз егзинстенцијално нигде. На крају, чак и када би Мохамед и успео да побегне армији, како би се икада вратио кући? Да ли би се он икада прилагодио на живот изван вечне непредвидљивости да убија или да буде убијен? Да убија да не би био убијен?

Кроз причу о прогоњеном човеку, његовој борби за опстанак, Ви казујете много и о људској природи?

И о људским нагонима. Нарочито волим онај тренутак у филму када јелен пробуди Мохамеда, а његов почетни инстинкт је да потражи пиштољ, да убије. Али, животиње га се не плаше. Гледају га са истом радозналошћу са којом и он гледа њих. То је оно – делимо исти простор или, уколико смо исте судбине, имаћемо минимум сагласности око контроле окружења. То је за мене веома важан тренутак, јер се ту открива остварење лика као дела веће целине, али се уједно и ствара спознаја, први наговештај да мој јунак никада одатле неће отићи жив.

Сурове пејзаже Афганистана глуме предели око Мртвог мора, а густе снежне шуме пронађене су у Норвешкој и око Ваше куће?

Тако је једино било могуће! И верујте, није било лако у једном дану боравити прво у врелини Медитерана и онда на минус тридесет у Норвешкој.

Како се у свему томе снашао Винсент Гало, иначе познат као тежак и непредвидив сарадник?

Гало је глумац који је у стању да са лакоћом пренесе животињски интензитет лика Мохамеда. Чињеница је да смо радили у веома тешким условима, али је то чак допринело бравурама у његовој игри. Винсент је веома телесни, физички глумац, унео је све своје животињске дискове у улогу. Перфектно се уклопио у дивљину и у борбу за преживаљавање.

И Ви сте уметник преживљавања? Важили сте за преосетљивог филмског ствараоца, изразитог представника модерне филмске уметности двадесетог века?

Да, али сада је 21. век и правила игре су другачија. Прошло је време пољског црног таласа када су се могли снимати филмови реалистичке прецизности, унутрашњих личних борби, када се интервенисало у естетизму. Прошло је време филмова који су реафирмисали виталну енергију и захтевали ауторски ангажман. Свету су сада потребни лаки а високо комерцијано употребљиви филмови. Моји такви нису.

Да ли још увек боксујете?

Ударањем у врећу и данас често одржавам кондицију, а све мање доказујем своје витештво.

Ви сте и сликар, прелепи су Ваши акрилици на дрвету, целу једну изложбу поклонисли сте Македонском музеју савремене уметности у Солуну?

Простор тог музеја је огроман и то је право место за моје слике великог формата. Квалитет музеја и његово место тик уз море, веома ми се допао. Имају сјајну колекцију модерниста, а мени само може да импонује да моје слике буду у добром и познатом друштву сјајних светских сликара.

Можете, дакле, за себе да кажете да нисте само успешан мушкарац већ и успешан уметник?

Зависи шта подразумевате под успехом! Као мушкарац сам виталан, то видите! Као уметник? Успешан уметник? Све зависи од тога како се осећате у томе што сте желели да постигнете. Колико сте креативности и талента у то уткали, колико зноја и суза. И коначно – можете ли после свега рећи: да, то је то. Људски је стално се преиспитивати.