У музеју „25. мај” и Кући цвећа сутра ће бити приређен програм поводом 50 година од првог Самита несврстаних,одржаног у Београду 1961. године. У Музеју „25. мај”, у 14.30 часова, биће откривена рељефна мапа путовања Јосипа Броза Тита, која представља део аутентичне зидне декорације објекта овог музеја. Због потреба осталих изложбених активности мапа је четири године била покривена, а на њој су обележена места која је тадашњи председник Југославије Јосип Броз посетио до отварања Музеја 1962. године.

Путовања Јосипа Броза, сматра кустос Ана Панић, била су важан део спољнополитичке стратегије земље, и организована су с циљем развијања билатералних односа Југославије, али и учвршћивања њене улоге у Покрету несврстаних. Слика Тита као „светског путника”, додаје, била је снажан сегмент симболичке праксе тадашње земљеи градила је јединствену позицију социјалистичке Југославије у свету…

Истог дана у Кући цвећа, у 15 часова, биће отворена изложба „Несврстани – одБеограда до Београда”, на којој ће, до четвртог октобра, бити приказанипоклони које је Јосип Броз Тито добио од званичника, учесника Прве конференције несврстаних.

– Међу 32 изложена експоната има оних који спадају у културна добра земаља из којих потичу, као што је бронзана статуа бога Озириса, поклон председника Уједињених Арапских Република Анвара ел Садата. Други су савремени декоративни предмети израђени традиционалним техникама, као што је прибор за писање од слоноваче и злата, поклон председника Врховног војног савета Судана, генерала Ибрахима Абуда, а трећи део су пригодни поклони који представљају спој савременог дизајна и изворних мотива с циљем да се посебно истакне посвета или симбол дародавца, као што је сребрна кутија за цигарете, поклон етиопског цара Хајла Селасија. Такви предмети представљају чест инвентар председничких колекција, као и ордење, чија је размена, приликом Титових посета страним државама, или пријема страних делегација, спадала у договорену обавезу, наводи кустоскиња изложбе Ана Панић.

Сребрна кутија за цигарете, поклон етиопског цара Хајла Селасија

Подсећајући на историју Покрета несврстаних, историчар Владимир Петровић, у каталогу изложбе, наглашава да се по завршетку Другог светског рата свет убрзано поделио на два међусобно супротстављена војна, политичка и идеолошка блока, предвођена Сједињеним Америчким Државама и Совјетским Савезом.

– У сенци ове глобалне конфронтације одвијао се једнако значајан процес осамостаљивања некадашњих европских колонија, зависних и полузависних држава Азије и Африке. Почетком педесетих година лидери ових земаља, унастојању да снажније артикулишу свој интерес, састају се на конференцијама тражећипутеве сарадње и заједничког деловања– наводи Петровић. Он додаје да су узајамни сукоби чланица угрозилијединство Покрета за време осамдесетих година, а криза и крах социјалистичког блока довели у питање и његову сврху. Премда се на наредним конференцијама број чланица и даље повећавао (данас обухвата 120 држава и 18 посматрача) покрет је, додаје историчар, остао веран изворним циљевима: мир у свету, разоружавање, одбрана људских права, економска сарадња и демократизација међународних односа, док су теме којима се данас баве његове чланице пре свега из области екологије, економског развоја и културне политике.

----------------------------------------------------------

Учесници првог Самита

На Првој конференцији несврстаних у Београду 1961. учествовало је 25 земаља: Aвганистан, Алжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис, и Уједињене Арапске Републике.