БЕОГРАД - Историчар уметности Никола Дедић, овогодишњи добитник награде” Лазар Трифуновић” за најбољи текст написан о уметностиу у 2010. години, изјавио је данас Танјугу да награда увек значи да оно што радите оставља некаквог трага. „Ово ми је потврда да писање о уметности није некаква усамљеничка делатност коју обављате код куће са самим собом, већ је писање о уметности, као и производња уметности, непрекидан дијалог. Писати о уметности значи водити дијалог са уметником, са уметничким делом, са публиком, са некаквом еснафском заједницом, али и друштвом у целини”, рекао је Дедић.

Констатујући да је равноправност медија једно од централних начела и карактеристика савремене уметности, он је мишљења да је у читању и вредновању уметности битан концепт идеја које леже иза тих медија.

Данас говоримо о уметности и у смислу инсталације, видеа, перформанса, али и сликарства у традиционалном смислу, рекао је Дедић. „Свака уметност је нова у смислу да настаје у актуелном садашњем тренутку. На тај начин свака уметност јесте промишљање савремености. Али, истовремено, уметност је и нека врста континуитета са претходним”, оценио је он.

Савремени уметник је, сматра Дедић, нека врста медијског номада који се креће у различитим доменима у палети медија где нема оних привилегованих.

Говорећи о раду „Цигани и пси” Зорана Тодоровића о коме је написао награђени текст, Дедић је рекао да је тај рад изазвао бројне контроверзе и полемике. То је, сматра он, уметност која делује у конкретном јавном простору, која покреће полемике, дијалог, али и тешка етичка, идеолошка, политичка питања о Србији на крају 20. века. „Моје је уверење да је најбоља уметност она која најбоље кореспондира са својим временом”, рекао је Дедић.