БЕОГРАД – У Српској академији наука и уметности данас је одржана Годишња скупштина на којој су резимирани резултати рада током протекле године, усвојен финансијски план за 2011. и именовани чланови и руководиоци УО Фонда за научна истраживања, Комисије за задужбине, Финансијског одбора и потврђен избор секретара и заменика секретара четири одељења.

Скупштини су присуствовала 84 члана, а међу гостима су били патријарх српски Иринеј, министар културе Предраг Марковић, градоначелник Београда Драган Ђилас, градска секретарка за културу Ивана Авжнер, председник Комисије за сарадњу са УНЕСЦО-ом Триво Инђић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић, који је и поздравио Скупштину.

Председник САНУ академик Никола Хајдин је нагласио да је приоритет Академије да ради више и боље и достигне онај научни ниво који „Србију достојно представља у заједници народа”.

„Треба да се трудимо да побеђујемо у науци као што то чинимо на тениским турнирима, јер само право међународно признање диже истински углед наше науке. Наша је дужност у вези са тим да подижемо млађе генерације које ће нас и у научном смислу достојно представљати у свету”, нагласио је он.

Хајдин је рекао да је истицање и похваљивање најбољих, од основне школе па до академије, велики и озбиљан задатак и са тим у вези имају намеру да оснују Фонд за награде из области егзактних наука, како би афирмисали ту научну област.

Он је казао да предстоји да се озбиљно претресе проблематика укључивања сценских уметности у рад Академије и створи неопходан консензус за евентуалне промене.

Као један од крупних проблема са којим се суочава САНУ, Хајдин је навео децентрализацију науке.

Потпредседник САНУ академик Љубисав Ракић приметио је да се постепено ствара научна и друштвена клима, у којој држава све више тражи акцију Академије у проналажењу решења важних друштвених подухвата.

Ракић сматра да је неопходно да субјекти, који доносе политичке одлуке, користе научна знања, а да научници треба активно да суделују у креирању политичких препорука, базираних на научним достигнућима.

Он је такође нагласио да Академија није сервис, већ партнер владе и да су интегритет, самосталност и стабилност основни услов за остваривање њене улоге у реаговању на промене и реформе у друштву.

Ракић је скренуо пажњу на чињеницу да је наука у Србији, упркос напретку последњих година, и даље на неодрживој путањи, и да Србија нема „критичну масу истраживача ни у једном домену”.

Осврнувши се на рад Академије у протеклој години, генерални секретар САНУ академик Димитрије Стефановић као најважније резултате навео је успешно окончан рад на 18. тому Речника и издавање првог дела првог тома Српске енциклопедије, затим усвајање Закона о САНУ и новог Статута САНУ. Он је поменуо и да је у 2010. Србија достигла највећи проценат пораста у свеукупној цитираности у неколико научних области.

На Скупштини је усвојен предлог о оснивању Института економских наука САНУ који ће бити достављен на сагласност Влади Србије, прихваћена оставка академика Василија Крестића на место члана Председништва САНУ, а на његово место постављен академик Љубомир Максимовић.

Током дискусије академик Деспић је скренуо пажњу на проблем крађе биста, спомен плоча, скрнављење историјских споменика. Академик Драгослав Михаиловић је критиковао рад Академије на Речнику САНУ, док је академик Крестић говорио о недоследностима и некоректностима у Правилнику о раду служби Академије, због којих су „архиви, галерије и библиотека САНУ сведени на чиновничке службе и тиме обезвређени”.