Словеначки лингвиста и слависта и један од оснивача славистике Јернеј Копитар рођен је на данашњи дан пре 230 година.

Копитар, који је био и цензор аустријске владе за словенске и грчке књиге, рођен је у месту Репње код града Водице у тадашњој Аустро-Угарској, а данашњој Словенији.

Преводио је на немачки и латински, радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца и помагао је Вуку Стефановићу Караџићу у настојању да обликује српски књижевни језик, утемељен на народном говору.

Копитар се залагао за упрошћен правопис и употребу народног језика у књижевности, мада ни сам није био доследан у томе - писао је на немачком, највише због малог броја читалаца.

Подстакао је Вука Караџића да објави прву граматику српског језика, да прикупља и објави народне умотворине, као и да прикупља речи народног говора и изда „Први српски речник”.

Овај словеначки лингвиста се бавио проучавањем словенских језика и поставио је такозвану панонску теорију о пореклу старословенског језика, према којој се тај језик развио на основу језика панонских Словена.

Копитар је 1808. године издао прву научну граматику словеначког језика под називом „Граматика словеначког језика у Крањској, Корушкој и Штајерској, а 1836. године објаво је преведену и искоментарисану верзију „Брижинских споменика”, најстаријег текста на словенском језику написаног латиницом.

Умро је у Бечу 11. августа 1844. године.