Из перспективе некога ко се јако успешно бавио науком, а сада се претежно бави администрацијом и развојем науке, одговор на питање: „Шта о науци зна неко ко се цео живот бави науком?” веома јеједноставан: Ако је добар научник, вероватно о свом домену зна све, а остатку таман онолико колико је могао да научи посетивши неки центар за промоцију науке, који нажалост у Србији нико досад није нашао за сходно да сагради. Или пластичније дочарано, ако науку упоредимо са фудбалском лоптом, добар научник види границе свог петоугаоника, а остатком лопте се не бави. Такође, да бисте били добар фудбалер нема никакве потребе да знате сваки детаљ о материјалу од кога је лопта направљена, технолошком процесу и цени коштања производње. Вашпосао је да дајете голове. Тако је у сваком послу, па и у науци. Свако треба дасе бави оним што најбоље зна, и ако тај посао ради добро, задовољанје постигнутим резултатима и нема потребе да се меша у оно у чему је аматер. Иницијатива за промене у српској науци која тренутно постоји је у сваком смислу позитивна и до сада невиђена на овим просторима. Српска наука је катастрофално стагнирала претходних 20 година, о чему најбоље можемо да посведочимо сви ми који смо то пропадање посматрали из удобности страних института. И без обзира на све благодети које такво окружење пружа, све време је присутан тужан осећај да играте за страни тим јер ваш није прошао квалификације. Сада је дошло време да се то промени, а да би промене биле одрживе и иреверзибилне, морају бити примењенена свим нивоима, од дечјег вртића па до саме организације рада научних института. С тим у вези, српској науци је у овој фази развоја заиста преко потребан неко ко је у стању да види широку слику, неко ко има снаге и воље да нашу науку направи по угледу на европску. Такав неко заиста нема никакве потребе да буде научник. Српској науци су, наравно, потребни научници светског калибра и управо због тога је покренут велики инвестициони циклус који ће за резултат имати стварање квалитетног окружења за бављење науком које ће вратити наше научнике из иностранства, и адресе наших научних институција на насловне стране светских научних часописа. Интензивном активношћу управо у ненаучној сфери су обезбеђена до сада невиђена финансијска средства којима ће се научницима обезбедити услови за бављење оним у чему су добри– научним радом. У наредне четири године у Србији ће на финансирање разних сегмената науке бити потрошено око 800 милиона евра. У склопу тог инвестиционог циклуса ће се, поред редовног финансирања научноистраживачких пројеката, саградити модерне лабораторије по угледу на најбоље европске, које ће водити међународно доказани и признати научници светског калибра, који ће бирати своје тимове по светским стандардима. У склопу инвестиција у научну инфраструктуру, саградиће се центар за нанонауке и материјале, биолошке науке, центар за истраживање матичних ћелија, рачунарски центар за суперкомпјутинг, као и научнотехнолошки паркови у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу, а постојећи институти ће бити модернизовани. Такође, истраживачка станица Петница, која има изузетну улогу у развоју подмлатка српске науке ће коначно добити модерне и добро опремљене зграде и лабораторије.

И наравно, ту је и Центар за промоцију науке, који је институција од националног значаја управо због веома ниског нивоа свести људи о важности науке за једну земљу. Управо такви центри су допринели томе да се у Европи деца не боје физике и математике, као што је код нас случај. Један од сегмената бављења науком је управо приближавање науке деци и њиховим родитељима.

И као што се види из овог кратког погледа на будуће догађаје у српској науци, верујем да је сваком добронамерном критичару јасно да је управљање науком у Србији у овом тренутку једна свестрана дисциплина које се, у крајњој линији, ниједан озбиљан научник никада не би ни прихватио. Српска наука ће из овог циклуса изаћи препорођена и спремна за европске изазове, а добронамерне критике које имају амбицију да буду озбиљне, увек су добродошле.

Докторирао нанофизику на Институту за физику у Лајдену