Овај политички ријалити „Може бити само један” претворио се у априлу у право маратонско лудило. Тај прецизно режиран хаос бацио је у засенак и Косово, и Брејвика, који одаје почаст Србима, и Сирију, у којој се одиграва последњи чин оперете „Арапско пролеће”, и (не)очекивани Новаков пораз од Надала, и холокауст у новосадској дискотеци, па и пад динара, на који више нико не даје ни пет пара.

Странке и кандидати су одлучили да опсесивном мржњом покажу своју љубав према држави и народу. Дојучерашњи коалициони партнери су шутирање испод стола пренели на виши ниво – на отворени сто. И док се међусобно држе са гуше, пољупце шаљу „напаћеном народу”. Уби нас прејака кампања, у којој се социјалистички лидер, коме је Тадић дао вештачко дисање, сада хвата за сламку звану Јосип Броз и тврди не као онај Лујо „Држава то сам ја” него „Народ то сам ја”. У којој демократе обећавају нова радна места, можда баш она која су укинули за ове четири године. У којој српско-руски бизнисмен из Коштуничиног рукава јавно на телевизији тврди да морамо бити политички неутрални као Швајцарска и Норвешка. Можда ако „Застава” почне да прави сатове, „Колубара” чоколаде, а Норвешка изађе из НАТО-а. Или можда ми прогласимо неутралност чим нас приме у НАТО!? Можда ће тада наши војници смети да кроче на српско Косово.

У овом ријалитију све је могуће, чак и да легендарни градоначелник Велике јабуке дође у Београд о свом трошку. Из чисте знатижеље, да види да ли је Томина диплома ваљана. Или да се министар пољопривреде рве са сељацима, и то слободним стилом, јер су судије на његовој страни.

Још је Бог рекао Адаму, кад је дељао Еву од његовог ребра, да је жена друга половина човека, а Шешељ је богобојажљив човек. Поготово сада када тихује у својој ћелији, а жена га замењује у опасним сценама овог ријалитија. Па и овај српски млађани млетачки трговац баца златнике на маркетинг. Тај Шајлок би да одсече регионе од Београда, а да не проспе ни кап крви. Само зноја.

Избори су се баш примакли, а том лудилу се не види крај. Поготово што сви учествујемо у њему, завезаних руку на леђима, чим убацимо здравствени картон у гласачку кутију.