Ја сам тек данас (признајем) сазнао медицинску дијагнозу моје зависности у последње две-три године. WEB LOG гласи она (дијагноза), по српски БЛОГ. Унутар себе не пристајем да будем припадник „томб генерације” која комуницира искључиво палцем по тастатури мобилног телефона, не пристајем да будем овисник о Интернету, не пристајем да се лишим комуникације гледајући саговорника у очи. Међутим глобално отуђење и присилна миграција позитивног из моје земље и мог града ме је принудила да се отиснем у унутрашњу емиграцију у потрази за езотеријом која ми све више недостаје. А нашао сам је пишући своје и коментаришући туђе блогове.

Реч БЛОГ први је применио Петер Мерхолц, који је у шали реч „weblog”, раздвојио у фразу „we blog” (ми блогујемо) и тако је настао глагол блоговати што значи уређивати неки блог или писати коментаре на истом. То је довољно елементарно знање да би неко започео са блоговањем.

Блог је идеалан за комуницирање са јавношћу, спектар интереса је врло разнолик и често се воде полемике око најконтроверзнијих тема. Блогови су не ретко иницијална каписла за неке будуће књиге, збирке, политичке програме. Етика је врло висока осим у појединим случајевима када аутори себи дозвољавају да поједине злураднике онако „сочно” отерају са свога блога. Интерактивна комуникација није једноставна и захтева врло високу мобилност аутора и коментатора. Врло је висок степен критичности и нетолеранције од појединаца и група који под неким само њима знаним плаштом дају себи за право да моделирају свет по својој идеји.

Комуникацију са непознатим људима, са таксистима, фризерима, конобарима, пијачним продавцима, случајним пролазницима, психолозима, теткицама у школи, преселили смо на блогове. Са свим особама које су нам играле споредну улогу кроз живот и које смо бојили у бело, својим лажима, раскрстили смо са појавом мреже. Озбиљни овисници пишу политичке текстове на својим блоговима и тиме улазе у отворени окршај са масом виртуелних неистомишљеника, навијача, граничних особа. Јако тешко је изградити идентитет на блогу. Нарочито ако пишете, под правим именом и презименом. Нису ретке претње, уплитање у приватан живот. Не могу а да не пустим сузу за кафанама које су у ствари претеча форума и блогова. Свако је имао своје место под сунцем а и ударац столицом у леђа у кафанској тучи мање боли од ударца у мрачној соби осветљеној светлошћу с монитора компјутера.

Блог представља бекство од друштвене реалности која настаје као последица различитих животних осујећености и незадовољстава. На мрежи се могу градити друштвене везе – лака упознавања, једноставна комуникација. Такође, на блогу је лако симулирати реалан живот. На свом блогу можете постати неко други, што нарочито прија стидљивим, усамљеним и затвореним особама. Тако можете избећи осећаје усамљености и беспомоћности. Особе које су склоне фантазијама, које су стидљиве, социјално фобичне, незадовољне социјалним статусом у средини, депресивне, несигурне, интегришу се у заједницу.

Ту једноставност и директност у комуникацији веома вешто потенцира и Facebook, најновији интерактивни садржај који се примио у нашој средини. Његови творци су препознали моменат када је либерализацијом медијског простора на мрежи запретило засићење. Дефинитивно је јасно да на нашој планети не могу сви да буду исти. Глобализација човечанства нас води ка томе. Када би се сви бавили пословима за које су рођени, лакше би нам било и продужили бисмо век нашој планети. Да би се неко издигао изнад просечности мора да има став. Ништа у животу не опија као успех. Блог нам нуди свима да будемо хероји, макар на један дан. Коначно је појединац у позицији да креира јавно мњење.

Чињеница је да велики пораст популарности блогова лежи у томе да опада заинтересованост људи за масовне медије. У целом свету је гледаност националних ТВ станица и читаност штампаних медија у знатном паду. Не морамо да гледамо преко ограде. Овде код нас је приметан пад доброг укуса, у медијима, као и крајње увредљиво додворавање широкој популацији као неумитна последица комерцијализације медија. Блогерска оаза доброг и очуваног духа је ових дана изузетно посећена. Праве информације се не могу видети, чути, прочитати тамо где контрола постоји. Блог је слободан и представља слободу због које је неко спреман да га укине.

писац