Остали коментари
Душан Трбојевић
Да ли је музика и политика
Гледао сам на италијанској РАИ пренос традиционалног божићног концерта. Присутни сви посланици, председник републике, угледне званице. Сетих се да је и наш парламент једном једногласно аплаудирао при појави младе Шерифовићеве
Све чешће се Егзит и Гуча помињу као симболи културног и музичког живота Србије: Гуча као изузетан ,,народњачки” бренд, док су Егзит и наша (победничка) европесма ,,најзад показали европско лице Србије”. (При томе се заборавља да је још на прелазу из 19. у 20. век Мокрањац са својим хором гостовао у Аустроугарској, Немачкој, Русији, Бугарској и изненађеној Европи откривао културу мале Србије.)
После упорног просветитељског рада Мокрањца, његове генерације и њихових следбеника, последњих двадесетак година присуство поп-рока и естраде толико је акумулирано да није чудо што се под појмовима ,,музички живот” и ,,концерти” често подразумева једино та врста музике.
Већи број културних институција у Београду има добре образовне програме, популарна предавања из разних области науке и уметности – сем музике. Да ли се сматра да је оно што се научи на часовима ,,музичког” у школама довољно да пробуди нечије интересовање за музику? И док се будући слушалац гаји кроз уџбенике, без живог звука, бројни ,,фанови” се са мелодијама и ликовима својих љубимаца од детињства сусрећу на сваком кораку.
Ако сте у могућности учините током недеље или две једноставну ,,штих” пробу: у листовима и часописима пребројте озбиљне прилоге, разговоре, фотосе из разних уметничких области, а посебно из света забаве, и упоредите их с бројем прилога из класичне музике. Добићете јасну слику о месту ове уметности у нашем животу. Није зато чудно што смо захваљујући радо гледаној ТВ емисији ,,Недељом увече” (као и обично, гурнутој у касне вечерње сате) сазнали да су двојица наших младих пијаниста на такмичењу у Аустралији освојили неколико највиших награда. Медији су о томе ћутали. Захваљујући концерту ,,Србија у Србији” сазнали смо, такође, о значајном пројекту Министарства културе о гостовању уметничких ансамбала по Србији. Нигде о тим гостовањима – градовима, пријему, програмима – нисмо прочитали ништа детаљније.
Не знам тачан број награда из области филма, позоришта, књижевности – мислим да је увелико троцифрен. За музичке уметнике постоји само једна награда: Удружења музичких уметника. Тачније, једна за најбољег младог уметника, за концерт године и за животно дело. Све је ово свакако у рангу, рецимо, Добричиног прстена, или НИН-ове књижевне награде. Сетимо се колико се пише и говори, пре, за време, па и после доделе ових (и других) награда, док јавност о овој музици сазнаје из најкраћег штурог обавештења. И док се друге значајне награде додељују у одговaрајућим просторима, УМУС-ова прослава је ,,интимна”, у малој сали поред канцеларије.
Гледао сам на италијанској телевизији РАИ пренос традиционалног божићног концерта: изврстан оркестар младих музичара, а за пултом светски диригент Рикардо Мути свира у Сенату. Присутни сви посланици, председник републике, угледне званице. На крају, цела сала стојећи аплаудира. Сетих се да је и наш парламент једном једногласно устао и аплаудирао при појави младе Шерифовићеве.
Наведени примери су само део великог фонда питања чије би узроке, али и последице требало озбиљно сагледати и анализирати. Зато ове чињенице изазивају и додатна питања: да ли овакво стање и третман музике задовољава наше културне стандарде? Ако је тако, и ако се четири века ,,класике” сматра као нешто ,,традиционално” и ,,конвенционално”, значи: превазиђено, (за кога?), онда то треба јасно рећи. А ако ипак није тако, онда се, док млади дилетанти имају шансу да преко ноћи постану ,,звезде”, бројни талентовани студенти оправдано могу питати: ,,Чему године студија? Коме смо ми потребни?” Шта треба учинити да дође до промене? И чија је брига наша музичка култура? Или је то нечији ,,ресор”.
И на крају: здрава економија је Европа. И добро школство је Европа. И добра забава је Европа. Али, и ОВА музика ЈЕСТЕ Европа – свиђало се то некоме, или не.
Пијаниста
Последњи коментари
Gospodine Trbojevicu,
Kako da se nasa partijska "elita" slika sa ...?
Kako da se dici proslim vrednostima, kad je svet
nastao (uskoro ce novi kalendar, bicemo u gdini 10-oj)?
O kakvoj Evropi, Neamckoj, Rusiji, ... vi to govorite?
Zar ne znate da se toliko radi (a tek uspeva) da se
Srbija iz nigdine, posadi u srce JEvrope direktno?
Kako ste mogli da postavite pitanje u naslovu, kad
mora da vam bude jasno - politikantstvo iznad svega?
A muzika? Dobro, moze to ono - posmrni mars, ...
S postovanjem,
S. Savic
P.S. Jedan koji veruje da je Srbija u Evropi i da je
njen kulturni doprinos-deo veci od velicine drzave.
@Prof.M.A.Petar Jovanovic, 01/02/2010, 15:34 U pravu ste potpuno, profesore. I ja sam kivan na našu Akademiju koja ćuti po svim pitanjima. Ja se zgrožavam nad jezičkom kulturom i nebrigom. Naš-Srpski jezik je, da prostite-mrtav, okovan dogmama iz prošlosti, zagađen nepotrebnim "izmima", a Akademija ćuti.... Tako je i u muzici, gdje se podilazi masi, jeftinom zabavom i kičom. Ali, takvi smo i u školstvu, arhitekturi, zdravstvu. Vrhunac nam je osrednjost.
A NAŠA VELIKA UMETNICA, avangardna,koja je ceo život posvetila muzici,divna i neprevaziđena,nezaboravna LJUBICA MARIĆ!
Što se Guče tiče, ne zahvata od moje plate,sama se izdržava,ALI EXIT uzima od moje plate/a nisu me za to pitali/ i država ga izdržava, e to već ne da nije u redu, nego je čist bezobrazluk, a i smišljen je samo da rasutri zemlju, nema tamo ni malo reprezentovanja Srbije, veličanja Srbije, isticanja Srbije....






