,,Медији су порука”, то је чувена реченица Маршала Меклуана. Да медији у информатичком друштву имају огроман утицај на вредносну и политичку оријентацију јавности није никакво откриће. Није непознато да је иза медија увек неки политички и економски интерес. Питање је на какав начин и са каквим начелима то раде. Да ли служе идеалу објективности? У том питању се крије њихова савремена тајна.

Да ли гледате војвођански дневник? Довољно је да га погледате неколико пута и открићете неке имплицитне поруке. Они који стручним оком посматрају медије тешко да не запажају одређена национално-идеолошка значења у програму о коме је реч.

Прво питање могло би да се постави у вези са самим називoм телевизијског дневника. Зашто војвођански дневник, а не дневник РТ Војводине? Или, напросто дневник. Језички је коректно и једно и друго. Али присвојни придев ,,војвођански” сугеришe територијалност и неку врсту имена за националност, док назив ,,Дневник РТ Војводина” више сугерише грађанску јавност.

Повуцимо аналогију са РТС-ом. Зашто не ,,српски дневник”? Из истог разлога. Српски дневник рачуна на српски народ, а РТС на грађане Србије. Анализа садржаја војвођанског дневника захтева систематски приступ: jедно прeцизно праћење и мерење информативног садржаја тачно би показало колико је чега из јавног друштвеног простора. Лако се, међутим, запажа да је највише информација о Војводини, а када је реч о вестима о раду разних органа власти, онда је у главној улози председник ИВ Војводине.

А недавнo је у извештају о обележавању 500 година манастира Крушедол, додато како се ди-ви-ди о манастиру продаје широм Војводине. Као да нема купаца у целој Србији!

Медијске поруке можемо да рангирамо по значају и утицају. Разликоваћемо се у избору и мерилима. По суду овога који пише, прво место пропагандног учинка за војвођанску ствар постиже се у временској прогнози коју нам шаље војвођански дневник. Када дође време да се обавесте гледаоци о сутрашњем времену, на екрану се покаже карта Војводине с називима већих градова и анимираном кишом или сунцем. Киша пада само до Саве и Дунава а сунце сија само изнад Фрушке горе. Гледалац који из Кикинде хоће да путује у Ниш или Краљево неће знати да ли да понесе кишобран.

Ова визуелна презентација временске прогнозе неодољиво подсећа на дневник Црне Горе у коме се небо поклапало са границама бивше југословенске републике. Нисам од оних који ће рећи да Црна Гора служи као пример, али недопустива је оваква манипулација са припадницима истог народа. Та телевизијска прогноза улази у сваки стан, сваку кућу и нема сумње да она формира једну слику простора који је ,,наш” или ,,мој”.

Још једном да повучем аналогију са РТС-ом. Када РТС обавештава о времену онда иде простор западног Балкана са називима градова и изгледним временом. Без граница.

Како је могуће оваква обрада јавности од стране војвођанског дневника? РТ Војводине је јавни сервис. То значи да треба да изражава интересе грађана, односно оних који финансирају тај сервис. Да ли је у интересу грађана да се обавесте само о онима који су на власти или о догађајима из суседног града? Оставимо по страни све изјаве о објективности и ослобађању од притиска државе. То су лепе речи. Право питање је ко стварно контролише јавни сервис? То може да буде једино критичка јавност. Али шта ако јавни сервис не допушта да се критичка јавност изрази?

социолог, научни саветник