Др Дијана Драгутиновић, вицегувернер Народне банке, оспорила је постојање картелског понашања банака, а ако их примети најавила је заустављање таквог понашања. Картели су уговори или договори учесника на неком тржишту, који замењују функцију слободног тржишта у одређивању цене. У овом случају, то би било да девизни курс одређују банке, уместо да курс одређује укупна понуда и тражња девиза.

На наше девизно тржиште имају приступ само банке. На њему једино оне купују и продају девизе. У последње време све чешће се појављују и претеране марже у мењачким пословима и преко пет одсто од курса, а и чудна су нека померања курса. Вицегувернерканачелно правда шаренило између куповног и продајног курса девиза, јер ће, каже, увек постојати разлике у ценама за исте производе код различитих економских субјеката. Теши нас да ће претерана разлика између куповног и продајног курса одвести клијенте ка онима који нуде повољније, јер наводно грађани могу да изаберу где ће трговати и с ким. Али са девизама није тако. Грађани код нас немају прилаз девизном тржишту. Они и купују и продају најчешће новчанице и за то су им на располагању мењачнице и банке. На оба места продајни курс одређује се испод, а куповни изнад званичног средњег курса. При томе у већем размицању куповног од продајног курса, дакле у претеривању са девизном маржом предњаче банке испред малих мењача. Мали мењачи немају капитал за шпекулисање, треба им што већи промет, јер од тога живе.

Девизе у иностранству зарађују, и иностранству плаћају највише привредни субјекти, мање банке и најмање грађани. Али ни грађани ни привреда не учествују у трговини девизама. Извознику пропис, под претњом казном, забрањује пренос девиза увознику. Тај посао је монопол банака. Тек кад се обаве по званичном курсу све трансакције унутар банке, она вишковеможе да прода. Тада на ред долази међубанкарско девизно тржиште, које је плитко и на којем само банке договарају курс евра. Понудом или тражњом девиза може повремено да интервенише и НБС. Она онда на почетку следећег дана израчунава просечан курс евра и проглашава га званичним, а из односа на другим тржиштима утврђује и званичне средње курсеве других валута. Гувернер НБС одређује и маржу, те се тако на почетку сваког дана израчунавају и објављују званични куповни и продајни курсеви страних валута у динарима. Са тим курсевима се мора пословати до следеће листе курсева. Мењачи имају право да сами још више размакну своје куповне и продајне курсеве од званичног средњег курса. Банке, дакле, могу да се уздрже од изласка на такво „тржиште” и тада остаје званични курс непромењен или се могу договорити да малим прометом одреде нови званични девизни курс. Имају картел.

Код нас не постоји слободна конкуренција у одређивању девизног курса. На нашем девизном тржишту доминантну улогу имају банке, што није карактеристика слободног тржишта. Њихов договор о курсу по коме ће разменити девизе постаје званичан курс, што је типично за картел. Питање је једино да ли је њихов интерес да договарањем прецењују динар или евро. За НБС је јасно да настоји да подиже вредност динара, јер се то уклапа у њен задатак обуздавања инфлације, чак и кад то доноси друге штетне последице. Истовремено системски је створен снажан утицај НБС на пословне банке које она контролише. Дакле, плитко међубанкарско девизно тржиште, искљученост са њега „произвођача” и „потрошача” девиза и доминантност банака, које договарају курс, карактеристике су монопола и картела.

Конкуренцији и повољнијем и јефтинијем размењивању динара у девизе допринео би слободнији приступ више учесника на девизном тржишту. Била би општа корист ако би извозник лакше и јефтиније преносио девизе увознику, уместо да се увећавају трошкови и ефекат прелива из реалног сектора у банкарски. Директним сусретањем више купаца и продаваца девиза ефикасније и стабилније би се утврђивао курс динара. То би допринело и бржем активирању преосталих девиза у сламарицама, а постигло би се затварањем садашњег међубанкарског девизног тржишта и обављањем девизних трансакција (осим мењачких послова), на Београдској берзи. Берза је по својој природи најбоље место за трговање стандардизованим артиклима, у чему предњачи новац. Олакшало би се и терминско трговање девизама, што би ублажавало ризике.

Консултант за страна улагања