Od 4.000 različitih vrsta sisara koji se danas kreću zemljinim šarom, mi ljudi, jedini hodamo koristeći samo svoje nekadašnje zadnje noge. Kao i ptice, odavno smo zaboravili četvoronožni hod, i prednje noge, koje su postale ruke, koristimo u sve moguće svrhe, ali najređe za hod.

Dugačke noge čoveka evolucioni su odgovor na vrućinu. Što su duže, to se telo lakše oslobađa toplote i manje je izloženo toploti s tla. Na skici tela čoveka lako se raspoznaju približno četiri jednaka dela. Od tabana do donje ivice zglobne čašice na kolenu, od čašice do Venerinog brežuljka, od brežuljka do bradavica grudi i od bradavica do temena. Dužina nogu približna je polovini visine tela. To su proporcije odraslih.

Privlačnost neke osobe delom zavisi od dužine nogu, a idealan odnos dužine nogu i trupa iznosi 1:1. Uzmimo ženske noge, čija je erotička vrednost oduvek poznata i cenjena u muškom svetu, a uglavnom se vezuje za dužinu: što su duže, to su bolje. Ela Mekferson, heroina modnih pista, visoka je 183 cm i ne samo da ima noge dugačke 112 santimetara već i vitalnu statistiku 91–61–89 u kojoj je, kao što se vidi, struk tanušan, a kukovi moćni. Takvih na beogradskim ulicama ima u izobilju.

Stil hodanja različitih osoba lako se prepoznaje, a za žene tipičan je kraći korak od koraka muškarca. Svako ima svoj hod i on se lako da imitirati. (Setimo se priča o Merilin Monro koja je, navodno, imala desnu potpeticu za 15 milimetara višu od leve, kako bi joj njihanje karlice bilo što izrazitije.) Ukupno je registrovano 36 vrsta hoda, ali je samo devet tipično za muški ili ženski pol.

Možemo se zapitati, šta je to što ženske noge čini tako važnim da se smatraju jednom od najbitnijih seksualnih odlika? Veza nogu i seksa postoji zbog načina na koji su anatomski povezane. U nekom dubokom uglu muške svesti par nogu deluje kao strela koja pokazuje put ka obećanoj zemlji.

U tom kontekstu, položaj nogu za vreme sedenja uvek je smatran aktom velike seksualne važnosti, a naročito onda kada se noge pomeraju da bi se njihovi vlasnici osećali konformnije. Seksualnost nogu je razlog upadljivog načina odevanja i sedenja, ali očekivana suptilnost i erotičnost nekad prerastaju u vulgarnost, što je vidljivo na jutarnjim, ali i večernjim programima nekih TV stanica. Gledaoci se pitaju: da li je važnije ono što voditeljka govori, ili šta se sve u kadru može iznenada pojaviti i videti.

U knjigama o etikeciji stoji da mlade žene, kao i muškarci, pred publikom moraju izbegavati sedenje s razdvojenim i prekrštenim nogama, naročito kad ispred sebe nemaju vizuelnu barijeru. Tako u klasičnoj i poznatoj monografiji iz 1972. Kompletna knjiga o etikeciji Emi Vanderbilt piše da uljudno sedenje podrazumeva dodirivanje palčeva obeju nogu i dodirivanje oba kolena. Bilo da se sedi ili stoji, noge moraju biti jedna uz drugu, pisala je gospođa Vanderbilt (1908–1974).

Prekrštene noge alternativa su skupljenim nogama tek u novije vreme. Ovaj položaj odiše neformalnošću, ali i frivolnošću. Etikecija formalnih susreta na visokom nivou ne odobrava takav položaj nogu, i toga se drže ozbiljne javne ličnosti kojima pripadaju i lica sa TV ekrana, bar u kulturnim zemljama, budući da ih gleda publika različitih godina, različitih shvatanja morala i etikecije. Ali, vremena se menjaju. Zašto se ne bi prikazala lepota forme ženskih nogu? U redu, lepo je uvek lepo. Ali, način držanja nogu i stepen izlaganja gornje trećine natkolenica očima šarolike publike, predstavlja oblik preglasnog i vulgarnog govora tela i lepotu noge potiskuje u drugi plan.

Gledano kroz istoriju, oduvek se zahtevalo prekrivanje ženskih nogu u javnom životu, što je takođe priznanje da noge poseduju erotički potencijal. Gde god su se žene borile za svoja prava, uvek su kao znak protesta skraćivale haljine i suknje.

Pomenuću i jednu specifičnu akciju nogu, iako se ona retko viđa i iščezava u modernom društvu. To je „reverans“, pozdravljanje i ispoljavanje poštovanja mladih dama starijima i uvažavanima: jedno stopalo pomera se unazad i stavlja iza drugog, a potom se obe noge lako savijaju u kolenu. Danas se reverans vidi najčešće prilikom predstavljanja članovima neke kraljevske porodice, dok je pre sedamdesetak godina to bio uobičajeni izraz poštovanja u svim formalnim prilikama.

Profesor univerziteta