Када сумња постаје доказ

У јавности је утихнуо страх од тровања храном изазваног опаким сојем врло распрострањене и обично доброћудне бактерије eшерихија коли, јер епидемија јењава. Досадашњи данак зарази попео се на 4.211 тешко оболелих и 50 умрлих, али новооболели још „капљу”, а зебњу стручњака изазива оправдана бојазан да се извор заражавања и даље налази у рафовима самопослуга. Мада лабораторијске потврде још увек нема, све указује на клице зачинске биљке пискавице(енгл. fenugreek) пореклом из Египта. Компанија која њима снабдева немачко тржиште преко Енглеске их је извезла у Француску, где је дошло до „метастазе” немачке епидемије, а сојеви бактерија били су генетски једнаки.

На кратко су објављени, а затим из свих извештаја изостављени називи фирми укључених у промет клица инкриминисане биљке. Тај покушај скривања стручњаци из САД оштро критикују као штетан по народно здравље, али је из даљине лако бити бескомпромисан. Немци су се већ једном опекли, неоправдано сваљујући кривицу на шпанске повртаре, због чега ће по свој прилици морати да им надокнаде вишемилионску штету насталу драстичним падом цена краставаца на европском тржишту. Још један промашај био би погубан за немачке здравствене власти, чији је углед озбиљно пољуљан касним препознавањем епидемије, што их је и довело до исхитреног указивања на, убрзо се показало, недужне краставце.

Реч је о вечној дилеми посленика задужених за народно здравље: у ком тренутку индиције постају сигнал за акцију? Питање је начелно и односи се на све могуће ризике по здравље, од неумереног пијења минералне воде до мало вероватне штете од мобилних телефона, а посебно је актуелно када одлуке треба доносити хитно. Болесних и умрлих, без сумње, било би више да није одмах указано на хамбуршку кванташку тржницу као расадник заразе, мада су прва два трага (краставци и клице житарица) била погрешна.

Тако долазимо и до емоцијама набијене контроверзе о недавној пандемији новог грипа. Да ли је, након драматичних извештаја из Мексика пре две године, требало само чекати и бројати мртве или предузети мере, пре свега покренути механизме за хитну производњу одговарајуће вакцине, будући да је реч о вишемесечном процесу? Многе државе са чврстим институцијама реаговале су примерено, али је, када су сведени рачуни, један епидемиолог, који је и члан Европског парламента, поставио питање одговорности Светске здравствене организације (СЗО) због наводног фаворизовања интересних група. Оптужба је схваћена озбиљно, па је комисија састављена од независних стручњака годину дана испитивала све детаље и маја ове године известила да је СЗО у целини функционисао добро, да су се испољили и неки недостаци, али да није било злоупотреба. Извештај је опште прихваћен, а нико није замерио ни „дувачу у пиштаљку” због лажног аларма јер је корисно да чак и једна угледна међународна организација буде подвргнута преиспитивању.

Наравно, у Србији нема основа за „опрост од грехова”. Избегавање законске обавезе да се директно набави вакцина повећала је њену цену за десетак милиона евра, а нема сумње да ће произвођач судски наплатити сва три милиона наручених доза јер ми испоруку нисмо сторнирали у тренутку када нам се указала прилика. Но, о томе сада брину истражни органи.

Професор универзитета