Устаљенаје пракса да се више важних закона усваја у једном дану и у обједињеној расправи, тако да посланици не могу ни да их прочитају, а не да се за њих припреме. Све је чешће и ретроактивно дејство закона, иако је забрана повратног дејства прописана Уставом.

Ефикасност је постављена као врхунски принцип у правосуђу, упркос томе што је, ради враћања поверења грађана у правосуђе, Националном стратегијом за реформу правосуђа била прокламована као једно од четири равноправна начела, поред независности, одговорности и јавности. Од правосуђа се тражи да ради све више и све брже. Квалитет суђења, правичност и законитост судских одлука, етика судија и тужилаца, ни не помињу се.

Новина је и да се велики део судских послова извлачи из судства и пребацује на Министарство правде и несудске институције. Упркос Уставом прокламованим начелима поделе власти и судске независности, таква решења омогућавајузадирање извршне власти у судску.

У погледу јавних бележника (нотара) који ће преузети знатан део судског посла од септембра 2012, закон је дао огромна овлашћења Министарству правде. Између осталог, Министарство правде је овлашћено да одреди број нотарских места и седишта нотара, да донесе нотарску тарифу, одлучи како ће се полагати и какав ће бити нотарски испит, ко ће бити у комисији за полагање испита, да изабере нотаре и врши надзор над њима и њиховом комором, да буде другостепени орган код дисциплинских преступа, као и да их разрешава.

Од маја 2012. почињу са радомизвршитељи, то јест физичка лица које именује министар правде даспроводе извршење из надлежности суда. Извршитељима се чак поверава и да сами одреде свог (привременог) заменика. Овлашћење извршитеља, кога је именовао министар да врши део судске надлежности у јавном интересу, да судску надлежност даље пренесе на треће лице отвара могућност озбиљних злоупотреба. Као и код нотара, закон поверава Министарству правде исту широку надлежност у погледу извршитеља и њихове коморе.

Средином 2011. извршен је „реизбор” судских вештака. Министарка правде оправдавала га је случајем графолога који је именован за судског вештака на основу фалсификоване документације, због чега су, наводно, и остали доведени у сумњу. Истини за вољу, није објаснила да је тог судског вештака именовала управо она. Пошто је дотадашњи број судских вештака смањен, многи су остали „прекобројни”, а како критеријуми ни овде нису били познати, остала је сумња да ли је уведена подобност у ову службу тесно повезану са судством.

Иако је право адвокатске коморе да одлучи кога ће уписати као адвоката, законом су за то уведене разне препреке. Тако закон прописује рок од три године у коме се не може поново тражити упис, забрану суду да испитује правилност примене права када Адвокатска комора по слободној оцени одбије захтев за упис, како ће изгледати адвокатски испит. За посебно су разматрање законске интервенције у унутрашња организациона питања коморе и знатна ограничења Уставом гарантоване самосталности адвокатуре у погледу обавезног осигурања за адвокате, које њихове услуге чини скупљим и грађанима недоступнијим.

Препрекама да буду адвокати, нотари или извршитељи, извршна власт хоће да застраши судије и тужиоце и да им онемогући друго запослење ако се одлуче да бране сопствену независност.

У неким европским државама постоји слична пракса делимичног „преношења” судске власти на извршну. Она међутим треба да се пажљиво промишља пре него што се (не)прихвати, и то због истог оног разлога због кога је за нас неприхватљиво да судије и тужиоце поставља министар. Све ове послове требало би да обавља (оспособљени) Високи савет судства.

Код нас је и раније извршна власт одлучивала о неким судским професијама (поротницима, вештацима, тумачима). Проблем је што је, уз бруталан и непоуздан „општи избор” 3.000 и нереизбор 1.000 судија и тужилаца, који је створио атмосферу несигурности и страха и уз контролу адвокатуре, судских вештака, нотара, извршитеља, под плаштом (неуспешне) реформе садашња извршна власт ставила под контролу правосуђе, са штетним последицама по грађане за много година унапред.

*Председница Друштва судија Србије