Након победе Бориса Тадића на председничким изборима 3. фебруара отвара се питање односа у владајућој коалицији. То питање је тим пре актуелно, јер је Демократска странка Србије одбила да подржи кандидата Тадића на овим изборима, а Тадић је ипак победио. Како би односи у коалицији могли да изгледају после победе Бориса Тадића кога коалициони партнер није подржао?

Прва је на потезу Демократска странка. Будући да је њен кандидат победио, она сада може да захтева већу улогу у влади. Рецимо, уместо да се одлуке као до сада доносе консензусом (на чему је инсистирао ДСС), ДС може да захтева да се оне доносе простом већином (коју у влади имају ДС и Г17 плус). Рецимо, ДС може да захтева од Коштунице да се не противи потписивању Споразума са Европском унијом и да потписивање не условљава тиме да ЕУ мора да се одрекне слања мисије на Косово. ДС сада има добре разлоге да тако нешто тражи, јер је њен кандидат победио на изборима на којима је главна тема била европска будућност Србије. Тадићева победа на изборима показује да је већина грађана опредељена за ту будућност.

При том треба имати на уму да је одлука о европској будућности Србије барем имплицитно одлука и о томе шта грађани мисле о будућности Косова. Јер питање европских интеграција се често (с правом) везује за питање Косова. Тврди се да је Споразум о стабилизацији и придруживању у функцији спровођења плана за независност Косова који је пре годину дана предложио Марти Ахтисари. То је тачно. Грађани су, дакле, на овим изборима били пред јасном дилемом: Србија може да се одлучи да уђе у Европску унију, али да прећутно прихвати губитак Косова, или може да одустане од европске будућности да би тиме показала своје неслагање са подршком која у ЕУ постоји за независност Косова. ДС и Тадић заговарају прву тезу; ДСС и Коштуница другу. Ови избори показују шта грађани мисле о тој дилеми. Већина која је подржала Бориса Тадића показала је да жели да уђе у Европску унију без обзира на то како се ЕУ односи према Косову. Да је већина сматрала како је Европској унији важније показати протест одбијајући Споразум о придруживању, она би урадила исто што и премијер − бојкотовала би изборе.То је информација на којој ДС може да захтева доминантнију улогу у влади. Ако ДСС пристане на такву подређену улогу, влада сигурно опстаје још извесно време.

Међутим, Коштуница може да настави да се одупире Споразуму и доминантнијој позицији ДС-а у влади, без обзира на победу Тадића на изборима. Да ли ће Коштуница то урадити? Ако је рационалан, неће. Што је његово противљење доминацији и захтевима ДС-а ближе дану изборне победе, ДС ће моћи лакше да се одлучи да изађе из владе и стави Коштуницу пред тешку одлуку: или превремени парламентарни избори или коалиција са радикалима да би се ти избори избегли. С обзиром на то да је тренутно политичка потражња за ДСС-ом и Коштуницом мала, за ДСС превремени избори нису опција. С обзиром на то да је политичка потражња за радикалима тренутно велика, за радикале коалиција са Коштуницом није опција. Дакле, претња ДС-а да ће се повући из владе уколико ДСС буде спречио потписивање Споразума имаће у наредних месец дана велику тежину. И то би могло да примора ДСС да пристане на услове ДС-а.

Међутим, како време одмиче атмосфера изборне победе ће слабити. За месец дана се нико осим људи који су гласали за Тадића неће сећати шта је било 3. фебруара. Коштуници, дакле, остаје да сачека да изборна победа избледи и да онда покуша да ојача своје позиције у влади. То може да се тестира већ приликом ратификације Споразума. ДСС може да пусти Божидара Ђелића да 7. фебруара потпише Споразум, али да онда Споразум обори када он дође у Скупштину на ратификацију. Што је дан ратификације удаљенији од 3. фебруара, то ће Коштуници бити лакше да га заједно са радикалима одбаци. Ако би се то десило за три месеца, претња ДС-а да ће се повући из владе имаће мању тежину, јер ће многи услови који су је чинили кредибилним нестати: Тадићева победа ће избледети, а радикали ће можда хтети у коалицију са Коштуницом пре него на изборе.

Али баш ако све ово Коштуници не пође за руком, тј. ако ДС остане упоран при ставу да излази из владе уколико се не потпише Споразум, он може да буде тај који ће изаћи из владе и тиме изазвати превремене изборе. То би му не само омогућило да поново вуче конце него да се опорави од ударца који је преживео на овим изборима (иако на њима није учествовао). То ће урадити тако што ће се из владе повући и тражити нове изборе на којима ће главна тема бити Косово, што је једина тема о којој Коштуница уопште има и жели да нешто каже. И тада би бирачко тело морало још једном да одлучује о томе да ли жели да иде у Европу без Косова или да остане без једног и другог, али да сачува понос. (Прича се да су ово друго Срби већ једном урадили пре 600 и кусур година, када их је предводио цар Лазар.) И тада би се морало још једном на референдум за кога кажу да се већ одржао 3. фебруара. Борис Тадић и политичке снаге које га подржавају су на том „референдуму” показале да за прву опцију постоји подршка од 2,25 милиона гласова. Колику ли, у ствари, подршку има друга опција?

Доцент на Факултету политичких наука у Београду