Od objavljivanja Zakona o planiranju i izgradnji svedoci smo kontinuiranih napada na Vladu Republike Srbije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, na ministra Dulića i na sam zakon.

U proteklih nekoliko meseci, otkako je nacrt zakona izašao u javnost, mediji su puni tekstova raznih analitičara, konsultanata i savetnika za strana ulaganja koji koriste svaku priliku da javnost obaveste kako je novim Zakonom o planiranju naneta nenadoknadiva šteta srpskoj privredi i standardu građana Srbije.

Šta to novi zakon propisuje? Propisuje KO može da gradi: onaj ko ima SVOJINU na građevinskom zemljištu. Šta je svojina na građevinskom zemljištu? Pravo koje poznaje ceo civilizovan svet još od starih Rimljana i podrazumeva iusus, fructus i abusus, tj.pravo korišćenja, pravo plodouživanja i pravo raspolaganja određenom imovinom.

Ko po novom zakonu ima pravo da konvertuje pravo korišćenja u pravo svojine besplatno? Imaju svi građani Srbijejer su kroz kupovinu kuće, stana, placa platili i vrednost građevinskog zemljišta.

Ko nemapravo da konvertuje besplatno? Nemaju vlasnici privatizovanih preduzeća. Zašto? Zato što u privatizaciji nikad nije bilo kupovano pravo svojine na građevinskom zemljištu, pravo na izgradnju novih objekata i na prodaju građevinskog zemljišta, već je isključivo kupovano pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, koje je po svim zakonima o građevinskom zemljištu do dana stupanja na snagu novog zakona trajalo dokle traju i objekti na parceli.

Da li to znači da neko ko je u procesu privatizacije kupio fabriku, luku, brodogradilište za male pare, a potom preko svojih „razrađenih kanala“ u lokalnim samoupravama ishodovao promenu urbanističkog plana kojim se namena zemljišta iz industrijske menja u stambenu ili komercijalnu i time vrednost građevinskog zemljišta višestruko uvećava, ima pravo da gradi po novom Zakonu o planiranju i izgradnji? Ima, ukoliko plati razliku između pune tržišne cene građevinskog zemljišta namenjenog izgradnji stambenih i poslovnih prostora (što vredi puno) i cene po kojoj je kupio preduzeće (što je platio malo). Da li se ovo našim „subjektima privatizacije“ dopada? Sumnjamo. Da li će naši „subjekti privatizacije“ sve učiniti da obore ovaj zakon i prateću uredbu? Ne sumnjamo.

Zašto ovakvo zemljište ne ide na licitaciju? Zato što bi to podrazumevalo eksproprijaciju zgrada i objekata u privatnom vlasništvu da bi se na njihovom mestu gradili novi stambeni i komercijalni objekti, što već oko dve decenije po Ustavu i Zakonu o eksprijaciji nije moguće.

Koje je onda jedino moguće rešenje? Da se ovo zemljište proda vlasnicima objekata nad tim zemljištem po cenama koje utvrdi Poreska uprava na osnovu prometne vrednosti sličnog zemljišta u ekvivalentnim transakcijama. Da li je ovo idealno rešenje? Nije. Da li će biti potrebno pružiti i podršku Poreskoj upravi u ovom postupku ali i obratiti pažnju na njen rad? Svakako da hoće.

Da li postoje i oni koji su privatizovali preduzeća a neće morati da plate ništa u postupku konverzije prava korišćenja u pravo svojine? Postoje. I to, u slučajevima da je neko platio znatnu sumu za određeno preduzeće (koja je veća od vrednosti građevinskog zemljišta), nastavio proizvodnju i nije „ishodovao“ urbanističku prenamenu zemljišta iz industrijske u stambenu ili komercijalnu, te je samim tim i vrednost zemljišta manja. Jer, zemljište na kome se po urbanističkom planu mogu graditi samo fabrike, na tržištu vredi višestruko manje od zemljišta na kome se po urbanističkom planu mogu graditi stanovi i šoping-centri.

Zašto se vlada opredelila za ovakvo rešenje? Zato što je procenjeno da preduzeća koja su kupljena za znatnu sumu i u kojima je nastavljena proizvodnja, odnosno čije zemljište nije urbanistički „prenamenovano“ te se na osnovu svojine na zemljištu mogu samo rekonstruisati postojeće i graditi nove proizvodne hale, ne treba opterećivati dodatnim troškovima.

Kome, dakle, ovaj zakon i prateća uredba ne odgovaraju? Onima koji su za male pare kupili preduzeća, otpustili radnike, da bi na mestu fabrika, luka, brodogradilišta, bioskopa i slično, gradili šoping centre, poslovne prostore i stanove, odnosno zaradili na nečem što nikad nisu platili.

Pa, dobro, a što je onda Savet za borbu protiv korupcije protiv zakona i podzakonskih akata? Iskreno rečeno, ne znamo. Želeli bismo, međutim, da verujemo da u tome nema zle namere i da samo nisu pročitali dobro šta u zakonu piše.

pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja