Na trapav pokušaj vlade da obezbedi zakonitost izbora Nacionalnog bošnjačkog saveta, uz snažnu osudu navodne netolerancije prema muslimanima u Srbiji, muftija Zukorlić, upućuje ,,poslednji poziv predsedniku republike… da se ne igra Sandžakom …ili će biti vatre do vrha”…

U odsustvu reakcije države i pokušaja nadležnog ministarstva da ispravi svoje greške, plašim se pitanja dokle će još da ide i s kakvim zahtevima da izađe ambiciozni muftija.

Uvek novi primeri verske i inih oblika netolerancije izraženih u stručnim komentarima, publikacijama ili potezima pretežno iz verskih sredina, ali i aktima organa vlasti, ostavljaju utisak kao da u ovom našem višenacionalnom, multireligioznom, politički i inače podeljenom društvu, nema mesta uvažavanju različitosti, poštovanju za drugačije mišljenje ili shvatanje određenih pojava, ponekad čak ni za logiku.

I kad god se to pitanje postavi, ozbiljno, dobronamerno, s interesom za njegovo razumevanje, odgovara se ,,argumentom”: A šta oni (koji, zaboga?) nama rade?!

Netolerancija nije naš izum niti specijalitet. Ima ga i u drugim, demokratski uređenim zemljama, najčešće kao diskriminacija nacionalnih, verskih, rasnih i drugih manjina, ali kao fenomen sa kojom se ta društva manje-više uspešno nose. Najveće članice Evropske unije imaju ozbiljne probleme s imigrantima poreklom iz bivših kolonija ili ekonomske imigracije čije učešće u populaciji ide do 10 odsto i ulažu velike napore u rešavanje problema koji proističu iz različitosti koje su imigranti doneli sa sobom, uvode ograničenja ili zabrane, često, na ivici kršenja ljudskih prava.

Na tom istom Zapadu postoje i drugačiji, iako neverovatni, vrlo poučni slučajevi verske i nacionalne tolerancije koji bi mogli poslužiti za primer zaraćenim bošnjačkim vođama u Sandžaku.

Ovogodišnja tradicionalna konjska trka „Palio” na nevelikom, kružnom trgu u Sijeni dobila je neočekivan ekumenski i sporan zaokret. Pobedniku trke uručuje se palio (u pravoslavlju – ripida) sa likom device Marije i crno-belim štitom grada. Ovogodišnji palio po narudžbini gradske uprave uradio je Ali Hasoun, musliman, italijanski državljanin poreklom iz Libana. Na vrhu svilene tkanine ispisan je, na arapskom, tekst 19. sure(poglavlja) iz Kurana posvećen devici Mariji, dok se na jednoj strani krune nalazi islamski polumesec, a na drugoj Davidova zvezda. Njegov rad, prema autoru, govori o duhovnosti uopšte i mogućem susretu tri monoteističke religije što nam dozvoljava da nadiđemo ograničenja (?) naše sopstvene vere.

Učesnicima trke nije smetao tako dopunjen lik njihove zaštitnice, dok je sijenski nadbiskup prepoznao lik Madone ali očekuje da ubuduće bude unapred upoznat sa nacrtom palija, što je kasnije zaoštrio izjavom da su simboli tri vere u kruni problematični, a navod iz Kurana povod za debatu. I iz Vatikana je stigla zabrinjavajuća izjava, ali na tome je, kao i sama trka, završeno. Nema ličnih prozivanja, omalovažavanja, uvreda ili, ne daj bože, optužbi za uvredu Madone i svih katolika i naročito ne zahteva za milionsku naknadu za duševni bol nanet njihovoj svetici.

Lekcija iz tolerancije može se, ako se želi, naći i u razmišljanjima Ismaila Serageldina direktora Aleksandrijske biblioteke. Oštar kritičar okretanja pojedinih muslimana ka netolerantnom, pseudoreligijskom fanatizmu, veruje da snage mržnje i konfrontacije mogu biti savladane kroz obrazovanje, nauku i kulturu, te bolje razumevanje budućnosti. On se, takođe, zalaže za pravo žena i slobodu izražavanja, poziva muslimane da uče od islamskih lidera iz davne prošlosti koji su pozivali na toleranciju i spremnost da se uz uvažavanje sasluša druga strana. Naše je da zaključimo da se time omogućuje, olakšava bolje razumevanje i tolerancija muslimana međusobno ali i sa pripadnicima drugih veroispovesti i osećanje potpunijeg pripadanja u viševerskim i višenacionalnim sredinama koje karakterišu i Srbiju.

član Foruma za međunarodne

odnose Evropskog pokreta u Srbiji