U „Pogledima”, 3. januara, profesor Miroljub Labus („Dinar ili evro – dileme više nema“), između ostalog kaže: „Dinar nismo zamenili evrima, ali smo na korak bliže tom cilju. Uz jednu razliku – evro neće zameniti dinare, on će ih jednostavno istisnuti.“

Kao krivce zbog čega nije ostvaren samo profesoru Labusu poznat cilj zamene dinara evrima, on optužuje slabu vladu i Narodnu banku. Slabu vladu, jer je navodno pod pritiskom prihvatila indeksaciju plata i penzija, a NBS zato što bi svako fiksiranje kursa dinara umanjilo njen uticaj na privredu. Cena takvog odnosa vlade i Narodne banke, kako kaže profesor Labus, jeste „bacanje kroz prozor nekoliko milijardi evra”.

Verovatno da bi evroskepticima, kojih istina ima dosta, objasnio neophodnost zamene dinara evrima, profesor Labus navodi podatke o milijardama evra koje je NBS uložila u odbranu kursa dinara, pri čemu ne kaže ništa o stotinama, pa i hiljadama milijardi dolara i evra koje su SAD i EU u uslovima ekonomske krize uložile u odbranu svojih valuta. Kao što ne kaže ništa ni o tome zašto se zalaže za zamenu dinara baš za evro, i to u vreme kada je opstanak evra kao zajedničke valute EU ozbiljno doveden u pitanje. Ne kaže profesor ništa ni o tome ko je utvrdio cilj da dinar, kao nacionalna valuta Srbije, bude zamenjen evrom, pa ni koliko bi ta zamena koštala, kao i na koji način bi bila obavljena.

Onima kojima nisu poznati efekti odbrane kursa dinara profesor Labus preporučuje da pogledaju kurs dinara pa će im sve biti jasno. Upravo to sam i uradio, detaljno sam pregledao zvanične kursne liste NBS i na osnovu toga zaključio: kursevi najznačajnijih svetskih valuta u većem delu 2010, po mom mišljenju, bili su relativno stabilni, izuzev kursa švajcarskog franka, u pozitivnom smislu, i američkog dolara, u negativnom smislu, tako da apsolutno ne stoje navodi profesora Labusa o „milijardama evra bačenih kroz prozor“ radi odbrane kursa dinara.

U vezi sa ovim, dovoljno je navesti da je kurs dinara od 10. juna 2010. do 19. januara 2011. oslabio samo u odnosu na kurs evra za 0,40 dinara i u odnosu na kurs švajcarskog franka za 5,30 dinara, dok je ojačao u odnosu na kurs američkog dolara za 7,92 dinara, i u odnosu na kurs engleske funte za 0,92 dinara. Istovremeno, američki dolar je oslabio u odnosu na sve navedene valute i to: u odnosu na evro za 8,32 dinara, u odnosu na švajcarski franak za 12,95 dinara i na englesku funtu za 7,00 dinara. Na osnovu ovih podataka jasno je da bi rešenje profesora Labusa bilo mnogo potrebnije SAD nego Srbiji.

Uveren sam da je profesor Labus jedan od najodgovornijih što je devizni kurs dinara ovakav. Upravo se on sa svojim najbližim saradnicima nametnuo vlastima DOS-a i vladi SRJ, pa su na toj osnovi izabrani na najznačajnije državne funkcije. Na taj način oni su postali glavni kreatori ekonomske politike SRJ i Srbije.

Jasno je, naime, da dinar ne mora biti zamenjen evrom i da se njegovom zamenom ne može menjati naša izuzetno teška ekonomska stvarnost.

Magistar ekonomskih nauka