Vest o otkazivanju poseteruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua (kopredsednika rusko-srpskog mešovitog komiteta), najava Ministarstva ekonomije o narudžbiniprocene vrednosti NIS-ai odlukapredsednice Skupštine Srbije o odlaganju rada parlamenta do početka septembra – tri su informacije o tri aspekta jedne te iste teme: ratifikacijaSporazuma sa Ruskom Federacijom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Suština problema je, međutim, složenija odpojedinačnih analizanabrojanih događaja. Ratifikacija pomenutog sporazuma za vladu i Skupštinu Srbije je test koji daleko prevazilazi značaj konkretnog pitanja.

Navikli smo da je država neka vrsta „svete krave”, zaštićena od svakog rizika (gubitka). To kako je ugovorila posao i kako se ponašala tokom same realizacijedo skoro je bilo sasvim nebitno, jer se isključivala svaka mogućnost lošeg poslovnog rezultata. Država je primenjivala čitav opus drakonskih mera, kojima je minuse naknadno i nasilno prepravljala u pluseve. U savremenim uslovima poslovanja ona nije nestala kao ugovorna strana u biznisu (kako to neki pokušavaju da predstave), ali je izgubila status zaštićenog partnera, uglavnomopravdavanog višim interesima.

Svaki biznis treba posmatrati i kroz okolnosti u kojima se konkretan posao ugovara ilirealizuje. Bar smo mi, na ovim prostorima, imali prilike da se u to uverimo. Nagledali smo se državnih ugovora (poslova) sa profitima znatno manjim od optimalno mogućih zarad očuvanja socijalnog mira iopstanka na vlasti aktuelnog režima. Nasuprot ovakvim pobudamaneotuđivo jepravo partnera države (domaćeg ili stranog) dasvaki posao ugovori pod, za njega, najboljim uslovima. Normalno je da on želi da iskoristi slabosti države i pretvori ih u što veći udeo u ukupnom profitu, primenjujući sve dozvoljene i nedozvoljene metode (ploveći i na talasima krupne korupcije).

Konkretni naftno-gasni sporazum je jedna vrsta vezanog posla. U principu, vezani poslovi spadaju u visokorizične, jer se kod njih poslovna matematika veoma komplikuje. U račun se uvodi i vrednost sinergije (može imati i negativan predznak!), stvorene istovremenim zajedničkim dejstvom pojedinačnih poslova – privatizacijom (NIS-a), izgradnjom i eksploatacijom gasovoda (Južni tok) i izgradnjom i eksploatacijom podzemnog skladišta gasa (Banatski Dvor). Prost zbir pozitivnih efekata ovde nije adekvatno merilo isplativosti posla.

Naknadna pamet (šta bi bilo kad bi bilo) ne sme da egzistira u poslovnim odnosima naše države ni prema građanima, ni prema kompanijama, ni prema drugim državama. Moramo staviti tačku na period „kontinuiranog diskontinuiteta”. To za sobom povlači i mnogo veću ličnu odgovornost državnih činovnika koji učestvuju u kreiranju poslova. Sporazum potpisan u Kremlju u prisustvu najviših zvaničnika obeju država obavezuje. Ruska strana je, s pravom, uznemirena glasinama o mogućoj reviziji i insistira na poštovanju dogovorenog. Odlaganje posete ruskog kopredsednika mešovitog komiteta možda je uslovljenonjegovim obavezama na osnovnom poslu (vanredna situacija), a možda i nije (u Beograd je mogao da dođe i njegov zamenik) – u svakom slučaju dobijeno je dodatno vreme za završavanje obaveza preuzetih sa naše strane.

Kakve sve dodatne radnje možemo da preduzimamo i da li je procena vrednosti NIS-a jedna od njih?Potpisani naftno-gasni sporazum je neuobičajeno uopšten dokument. Između ostalog, u njemu nije fiksiran udeo u osnivačkom kapitalu (ruski učesnik – najmanje 51 odsto) niti je definisano ko će i na koji način odrediti momenat dostizanja isplativosti projekta (do kada garantujemo nepromenljivost postojećih zakonskih uslova poslovanja i ostavljamo otvorenom čak i mogućnost oslobađanja od plaćanja PDV-a, što, suštinski, predstavlja iznos našeg dodatnog učešća u zajedničkom poslu).Koliko nam je poznato, dokumentacijana osnovu koje je rađena naša računica opravdanosti (isplativosti) posla ne sadrži namensku procenu prodajne vrednosti NIS-a. Postoji procena vrednosti imovine NIS-a, ali ne i količine novca koja bi se mogla dobiti tenderskom prodajom Naftne industrije. Zašto bi taj podatak druga ugovorna strana osporavala? A on je neophodan (uz još mnogo toga) da bismo uspešno priveli kraju postupak kompletnog ugovaranja.

Dogovorene i potpisane odredbe sporazuma ne mogu se menjati. Eventualne usmeno dogovorene klauzule i eventualni tajni aneksi ne obavezuju ovu vladu Srbije. Pred njom, i njenim ekspertskim timom je veliki izazov. Cilj je završiti posao, ali na najbolji mogući način po našu stranu. Takav zahtev nije nikakva jeres, već obaveza identična onoj koju ima i druga pregovaračka strana.

konsultant za poslovne rizike i krize