Ostali komentari
Živko Brković
Nepodobni ,,Maršal” u Galeriji SANU
Značajnije je otkrivanje nego izopštavanje tvorevina, pogotovo umetničkih
Nedavno su u ,,Politici” (od 4. januara) objavljene izjave i polemički stavovi nekih stručnjaka u vezi sa postavkom monumentalne izložbe slika Paje Jovanovića u Galeriji SANU. U prezentaciji raznovrsnih tema i portreta, kao zanimljivi i intrigantni doimaju se portreti, to jest stojeće figure tri vladara: cara Franca Josifa, kralja Aleksandra i Josipa Broza Tita. Izloženi zajedno, portreti vladara nastali u različito vreme deluju kao komplementarne istorijske ličnosti koje asociraju na događaje, ratove, lične sudbine.
Kod nekih stručnjaka, istoričara umetnosti, izlaganje Titovog portreta izazvalo je, međutim, sasvim oprečna mišljenja. Najradikalniji u kritici ,,Maršala” bio je dr Dinko Davidov, istoričar umetnosti, akademik, koji je, kako je rekao, uveravao stručnjake, posebno autora izložbe Petra Petrovića iz Narodnog muzeja, da ovaj portret izopšti iz postavke. Stručnjaci (dr Miroslav Timotijević i kustos Petrović) su istakli: ,,Hteli smo da damo pravu sliku umetnika”, a dr Davidov je u jednom trenutku rekao: ,,Osim toga, reč je o vladaru koji je naneo velika zla srpskom narodu”.
Posle ove ocene dr Davidova osetiće se prozvanim stotine autora, posebno akademika (M. Milunović, M. Popović, D. Otašević, M. Tartalja…), koji su lik i ličnost Tita interpretirali na razne načine, neki u više verzija.
Ovaj tako nastali momentum istovremeno priziva još jedno intrigantno pitanje koje lebdi i danima se nameće. Pitanje: zašto slika cara Franca Josifa iz 1916. nimalo ne tangira nikoga, pa ni dr Davidova. Zaćutalo se, nije intrigirala godina nastanka pompeznog portreta, ta tragična ,,1916” koja je ucrtana pored čizme cara.
Nema nejasnoća i nedoumica o caru i slikaru, nema spisa i zapisa o njihovom vremenu. Indikativno je da dokumentacija, građa o radu i ponašanju institucija i pojedinaca Srba (slikari, oficiri, generali, episkopi) tavori u zabitim prostorima crkava, episkopija, vladičanskih dvorova. Neka dokumenta koja su procurela govore, na primer, o vernopodaničkoj podršci tom prejasnom, premudrom ćesaru, veliki je žal i pijetet za smrt u Sarajevu prejasnog prestolonaslednika. Uz liturgiju su molitve Bogu da otac nacije izdrži u ratu jer ,,njegova bol je i naša bol”.
Očekujemo od stručnjaka da nam enklave nekadašnje monarhije (Beč, Budim, Zadar) obelodane fakta i arte fakta, jer neka dokumenta ukazuju na značaj mnogih neistraženih i još nedostupnih arhivalija. Značajnije je otkrivanje nego izopštavanje tvorevina, pogotovo umetničkih.
istoričar umetnosti
Poslednji komentari
П. С. - Поткрала ми се грешка, не портрет Франца Фердинанда, него Фрање јосифа, опростите!
Када ће доћи време па да оне које највише знају проблеме физике, хемије...;имају оригиналну идеју у сликарству,идеју,јер сви знaју да цртају,а у школи науче и да боје слику;они који науче да причају о историји,социологији,фолoзофији,но нису у стању мудро да закључју,само зато што су постали чланови Академије да их сматрамо паметним за све.Треба увек,када нам чланови академије дају прилику као што је ова приземна реакција др.Д.Давидова,да понављамо оно што је својевремено изјавио мудри драматург Александар Поповић:“У свакој академије има волова,као што у сваком селу има академика“.Зар историчар уметности не зна да je Ф. Јосиф позирао П.Јовановићu на дан атената у Сарајеву.Па када му је сликар рекао шта се десило,јер је он требaло да извести Царa,овај је рекао:“Ви и ја радимо свој посао,продужите...“ Да је српски краљ био мудар као Јосиф и Тито,онда не би било потребно да нам они кроје судбину.А још трагичније да акдемик не зна да је Тито уредио земљу како су то хтели сви њени народи.
господине Косовац, далеко од тога да је друг тито уредио земљу како су хтели њени народи. Уредио је земљу како је хтео његов Ватикан који је још и дан данас ,,дорађује,,.Предопстављам по презимену да сте са Косова пореклом или да тамо сада живите, па би требало најбоље да знате како ј то друг Тито(пре бих рекао фараон) ,,уредио земљу,,