Нерешен, непознат

Unresolved! Unknown!

Две енглеске речи. Прва значи нерешен, друга непознат. То су њихова основна значења, барем према енглеско-српском и српско-енглеском речнику који се може наћи на интернету. Нисам ни лингвиста ни преводилац да бих се упуштао у финесе. Мени је ово довољно тајанствено, па дакле и инспиративно.

Да ми мој комшија, геодетски инжењер из Ариља Бранко Бане Бошковић није направио и поставио сајт www.dobrilonenadic.com и да није додао и детаљну статистику о посетама сајту, која је само мени доступна, ове две енглеске речи ме ни на који начин не би дотицале.

На крају сваког месечног извештаја стоји табела са четири колоне Hits, Files, KBites, и наравно Country, то јесте земља из које потичу радозналци који су посетили и разгледали мој сајт.

У тој колони на почетку, као далеко најзаступљенија земља са половином свих употребљених KBytes јесте управо некаква Unresolved/Unknown, непозната територија, тера инкогнита. Следе по опадајућем редоследу употребљеног времена за претрагу сајта US Commercial, Network а затим државе са називима на енглеском.

Као пример наводим преглед за мај 2013 (Ukraine, Russian Federation, Poland, Luxemburg, Austria, Germany, Finland, Denmark, Croatia, Sweden, United Kingdom, Netherlands, Lithuania, Seychelles, Australia, Japan).

Наведена је чак и Non profit organization. Једино Србије нема.

Зато је ту Тувалу, полинежанско острво од десетак хиљада становника, бивша британска колонија која је постала независна 1971. а у ОУН примљена 5. септембра 2000. године, као 189. чланица. Тувалу помињем, јер сам га у једном месечном прегледу видео у статистици посетилаца мога сајта.

Изгледа да се тамо нашао неки наш човек кога су овдашње буре одувале и расејале све до овог живописног пацифичког острва.

Нема међутим Србије, државе која је независност стекла 1878. године, а пун међународно правни капацитет, субјективитет и легитимитет 6. марта 1882, када је постала краљевина.

Узгред, не разумем, заиста, зашто овај датум није узет као дан државности . Није се тешко досетити да се Србија скрива испод оног Unresolved/Unknown.

Да апсурд буде већи, њен држављанин Вук Јеремић ове 2013. године председава Организацијом Уједињених нација, која решава питање суверенитета.

У недостатку поузданих сазнања остаје ми да нагађам о чему се овде ради.  Да ли је у питању пропуст некога нашег чиновника који о томе брине да тој тајанственој адреси где се води регистар држава, скрене пажњу да је изостављено име Србије, што директно штети њеним интересима? 

Да ли је људима који управљају регистром досадило да се замајавају око ове наше територије у распадању, па чекају да се одвоје и остали делови који имају жељу да оду и да онда коначно доделе име ономе што буде остало?

Да ли је у питању нешто много перфидније, да је тај регистар под контролом велике силе која у свом арсеналу различитих штапова којима нас годинама лема има и овај?

Жалосно је тo што је Србија вољом некога ко контролише регистар, изостављена са списка држава и скривена под рубрику нерешено/непознато, те јој се тиме наноси директна штета већа и озбиљнија од свих других санкција које су јој биле наметане.

Изопштење и изгон из света, онемогућује јој да учествује у трговини преко интернета, која све више узима маха, нарочито у области издаваштва. Већ сада на развијеном западу постоји превласт дигиталних издања над класичним, а за коју годину дигитална ће сасвим превладати.
У свету али не и код нас.

Док осталим срећним земљама висока технологија интернета служи општем напретку нама ће она бити само нова батина којом ће нас кажњавати за многаја сагрешенија и преступленија, па коме досади.

Зато што је постала невидљива, Србија не може да се користи овим битним поједностављењем пословања. Своје производе не може да изнесе на интернет-пазар просто зато што не може да га наплати.

Не може да испостави купцу рачун за своју робу, јер интернет одбија да обави ову трансакцију. Чак и кад је рачун отворен код познатих европских банака, код француске Сосијете женерал, италијанске Банке Интеза или аустријске Рајфазен банке, само зато што се ти њихови делови налазе на тлу Србије интернет неће реаговати, јер је подешен тако да не извршава налог преноса новца са купца на продавца чим установи да се ради о српском језику.

На све ове моје недоумице, досећања и претпоставке дошао је одговор са неочекиване стране.
Председник српске владе Ивица Дачић боравио је недавно у Америци.

Из штурих извештаја о тој посети може се понешто наслутити. Штета што су изостали извештаји дописника ,,Политике”, Милана Мишића, изврсног новинара, који не би пропустио прилику да овај чвор одреши.

Изгледа да ће све ово ипак да се некако само од себе распетља. Биће када буде и ако буде.

Књижевник