Ових дана поново се у јавности расправља о уџбеницима. Повод је предлог за измену постојећег закона о уџбеницима. Али тај предлог покреће и нека суштинскија питања о уџбеницима.

Није сасвим јасно зашто Министарство просвете хоће да промени закон о уџбеницима. Чини се да је основни разлог покушај министарства да створи законску основу за садашњу концепцију акције о бесплатним уџбеницима. Наравно,нико паметан није против бесплатних уџбеника,нарочито за децу из сиромашних друштвених слојева.Проблем је начин на који се остварује та идеја.Али ни тиме се нећемо бавити овде јер је о томе било доста речи за оне који имају слуха.

Садржај промена неких чланова закона покреће више крупних питања.

Прво и основно од тих питања је што једна политичка одлука (а садашњи начин примене идеје о бесплатним уџбеницима јесте једна политичка одлука) задире у стручна и научна питања. Наиме, члан двапредлога за промену закона дословно каже: „Уџбеник је књига из које ученик учи,у коме се не пише,односно не садржи радни део,а намењен је вишегодишњој употреби чији су садржаји утврђени наставним планом и програмом”. Друге промене настављају основну идеју из наведене дефиниције: систематски се избацује појам уџбенички комплет и брише се помињање различитих медија у којима се може реализовати уџбеник.

Ове промене у закону су у оштрој супротности са савременим концепцијама уџбеника.

Основни разлози због којих ми професионална савест налаже да се оштро супротставим идејама у промењеним члановима закона су следећи:више од тридесет година се са сарадницима бавим истраживањима уџбеника и решавањем практичних питања унапређивања квалитета уџбеника.Сажетак тог рада је књига „Водич за добар уџбеник”  (коауторство са А.Пешикан и С.Антић) која је добила награду града Београда у 2009.години и коју ове године објављује на енглеском језику „Георг Екерт институт за међународна истраживања уџбеника” (то је Унесков институт и најугледнија установа у тој области у свету).У тој књизи су изложена научна сазнања о томе шта је уџбеник и како се осигурава његов квалитет. А управо тиме се баве и наведене лаичке промене у предлогу закона.

Сажето речено ево које све промашаје садржи наведени предлог закона. Уџбеник не мора да буде књига.Управо је ових дана познати произвођач електронске опреме „Епл” објавио серију електронских уџбеника у којима се на изузетан начин користе све предности електронског медија. УСрбији је већ 30-40 година остварен стандард да се уџбеник не своди на једну књигу него се стварају уџбенички комплети,а то овај закон поништава.Уџбеник реализован у различитим медијима и уџбенички комплет могу допринети да се остваре неки веома важни циљеви образовања. На основу Закона о уџбеницима усваја се подзаконски акт план уџбеника. У том документу сеза сваки предмет и за сваки разред дефинише шта чини уџбеник и уџбенички комплет који заједно омогућавају усвајање образовних циљева. Од прворазредног значаја је да се фиксираним решењима у закону не спречи развој и модернизација уџбеника.

Предлози за измену закона показују како једна политичка акција покушава да мења научна сазнања.А решења у закону су таква да могу да угрозе унапређивање квалитета уџбеника као једног важног и јефтинијег средства за унапређивање квалитета образовања у целини.У Србији постоје озбиљни потенцијали да се успостави један систем сталног унапређивања квалитета уџбеника:имамо доста опробаних издавача (пре свега Завод за уџбенике али су ту и неки нови издавачи),велики број искусних аутора,озбиљна истраживања уџбеника.

Министарство просвете има кључну улогу у успостављању тог система.Његова улога је да дефинише законске и друге оквире за стварање, производњу и примену уџбеника који би подстакли издаваче да учествују у тржишној утакмици на основу квалитета уџбеника.Међу такве мере спадају:дефинисање ваљаних стандарда квалитета уџбеника,пооштравање услова за лиценце издавачима,обука наставника да компетентно бирају уџбенике итд.Уместо тога имамо предлог промена у Закону о уџбеницима који ће својим чиновничким решењима бити препрека за стваралачко и иновативно трагање за добрим решењима.

*Универзитетски професор психологије у пензији и истраживач уџбеника