Избором новог гувернера и нових органа за монетарну област очекује се и нова монетарна политика. Прво што се од ње очекује је да каматне стопе на кредите буду на ниском нивоу који пружа услове за профитабилну производњу.

Сада највећи део наших банака има матице у иностранству, где позајмљују кредитна средства, претварају их у динаре и са њима тргују на домаћем тржишту. Будући да су код нас највеће камате на кредите, страни капитал види у томе најбољу прилику за његову оплодњу. На тим основама ове банке пласирају огромна средства становништву, трговини, непривреди и држави.

У протеклом периоду њихове централе нису међусобно усклађивале обим трансфера капитала према потребама домаће економије па је због превеликог његовог увоза велики део новца остао неупослен. Али последице које су настале због тога нису биле њихов проблем. НБС је била принуђена да интервенише како инфлација не би набујала. Мада у приказаним условима никада није могуће потпуно савладати инфлацију, НБС интервенише јер је на приказани начин дошло до изузетног пораста новчане масе.

Прва мера НБС је била да одузме тај превелики новац банкама путем прописивања највеће могуће стопе обавезне резерве. Та огромна средства су се похранила у трезорима НБС и она се не користе за било какве намене.

Али и поред тога, банкама се тиме ипак није могао одузети сав прекомерни новац. НБС је била принуђена да банкама упути понуду да прекомерни новац држе код ње тако што ће им она исплаћивати највеће каматне стопе на тако формиране депозите. По том основу је наведени остатак великог увоза капитала банака склоњен код централне банке; тако су банке упослиле цео свој капитал.

Претходно је његов велики део, тј. онај који се не налази код НБС, изазвао велику потрошњу. То је подстакло увоз, довело до великог спољнотрговинског дефицита и задужености земље у иностранству. У тој потрошњи није учествовао производни сектор. Он није могао да покрене своје капацитете. Камате на увезени капитал су увећане због високе стопе обавезне резерве и због банкарске марже.

Производни сектор није могао да се задужи по тим каматама. Девизе које је НБС добила путем претварања увезеног капитала у динаре су се такође потрошиле за увоз робe. У таквим условима јавила се још једна неповољност: НБС није могла да емитује динаре са најмањом каматном стопом за потребе производног сектора јер је новчани оптицај већ постао прекомеран увозом капитала преко банака.

У таквим условима није било могуће смањити стопу обавезне резерве. Када је недавно НБС покушала да је смањи није дошло до очекиваних ефеката. Банке нису кредитирале привреду по сниженим каматним стопама. Уместо тога, јавио се пад вредности домаће валуте.

Епилог великог увоза капитала преко банака довео је тако до скупог новца, неликвидности у привреди, успореног развоја, велике незапослености и раста спољне задужености. Из постојеће ситуације је тежак излаз.

Пожељно је смањење депозита који банке држе код НБС јер би то створило услове за повољну примарну емисију. Али при томе се јавља нова препрека: то би условило пад домаће валуте и довело до нових нестабилности у пословању привреде. Очекујемо да ће нови гувернер наћи излаз из зачараног круга.

*Доктор економских наука, специјалиста за банкарство