Данас се манифестују два дивергентна правца у економској политици. Народна банка Србије предузима мере у правцу редукције агрегатне тражње, а влада подстиче њен раст. Повећањем референтне каматне стопе повећава се цена капитала. То повећање делује у правцу умањења предузетничке иницијативе и обесхрабрује очекивања од нових приноса по основу улагања. Тиме НБС утиче на смањење новчане масе и укупне куповне снаге. С друге стране влада путем субвенционисања каматних стопа подстиче раст тражње. Консеквентно тој мери било би природно да се референтна каматна стопа смањује, а не да се повећава. Вероватно су сигнали са тржишта о општој тенденцији раста цена били разлог повећања референтне каматне стопе. Ипак, сврсисходност ове мере није видљива ни са овог аспекта. На тржишту су присутни пре свега фактори трошковне инфлације а не инфлације тражње. Трошкови који одређују цену расту независно од обима тражње. Може се говорити само о ефектуирању дефицитарности тражње.

Евидентно је да висока стопа инфлације узрокује данас, као и у претходном периоду, одржавање високе референтне каматне стопе и њен недавни поновни раст. Њен ниво и њен актуелни пораст дестимулише тражњу. Природно би било да је она на нултом нивоу. Недозвољено висока инфлација такође је онемогућила реализацију недавне иницијативе о повећању стопе пореза на додату вредност. Њено повећање би довело до балансирања буџета и до отклањања негативних утицаја Међународног монетарног фонда на економски развој. Исто тако због опасности од прекомерне инфлације није прихваћена ни иницијатива о заустављању даљег пада плата и пензија. Била је присутна опасност да би прекидање пада реалне вредности цене рада допринело порасту трошковне инфлације.

На бази свих приказаних параметара евидентно је да се јавља неминовност у виду јачања динара у благој сразмери. Његова постојећа висина и мере које се предузимају од стране монетарних власти воде ка изазивању нове економске тешкоће која ће се испољити у виду стагфлације. Повећање високе референтне каматне стопе води стагнацији а нагло повећање курса, до кога је долазило у последњем периоду, доводи до опасности од трошковне инфлације.

Јачање и слабљење курса је саставни део економске политике. Када НБС нуди више девиза него што је потребно ради враћања претходно узетих кредита и за потребе увоза онда курс јача. Када је ова понуда слабија долази до пада курса. Самим тим, обим тражње за девизама зависи од економске политике којом се програмира обим банкарских и прекограничних кредита, затим увоз, буџетска потрошња и сума плата и пензија. Због тога је курс само привидно тржишна категорија.

Специјалиста за банкарство