Пијани рингишпил

Има невољника којима се не може помоћи зато што је од пружене руке увек јачи инстинкт њиховог саморазарања. Понекад се чини да има и таквих земаља, а добар повод за сличну „опакост” у расуђивању нуди Украјина. Не због околности на коју би се најпре помислило – њене распетости, између Русије, с којом она неће, и Европе, у коју је не примају (уместо ЕУ, нуђен јој је НАТО), већ због немоћи народа да изађе на крај с криминализованим властима и газдама, украјинским „транзиционим” милионерима.

Ту је влада, ту су парламент и шеф државе, судови, али од свега тога ништа не ради, не функционише. А политичари, предводници главних партија? Амбасадор Русије у Кијеву Черномирдин начинио је дипломатски гаф, међутим,многи Украјинци би му опростили када каже – дохватили се један другоме грла и „кољу се као пси”.

Последњи пут, кост у борилиште добачена је руским гасом, чијом је обуставом (и овога пута баш о Новој години) Путин покушао да погоди Јушченка, сраслог својим нерасветљеним интересима уз некакав РосУкрЕнерго – посредника у увозу гаса регистрованог у Швајцарској. У томе се прилично успело, с обзиром на то да је ЕУ разумела да је не мора гасом уцењивати само Русија, већ и Украјина, која пропушта транзит руске енергије. Осим тога – обелодањена је криминална природа тог „швајцарског” паразита, напајаног милионима долара излишних провизија, па је као највећи политички профитер из афере с гасом изронила Јулија Тимошенко – председница владе, међутим, и Јушченков вероватни ривал на предстојећим председничким изборима (2009/2010. године).

Тимошенко је пожурила у Москву и договорила се с Путином. Руски судија избацио је из игре РосУкрЕнерго. Убацио је на терен Нафтогаз, про-Јулијин.

Да је ствар остала на томе, па хајде. Али, није. Један од сувласника РосУкрЕнерго је Дмитро Фирташ, припадник трочланог клана украјинских новобогаташа (Фирташ, Бојко, Љовочкин) који (уз милијардера Ахметова) померају фигуре овог националног шаха. Децембра, Бојко и Љовочкин помогли су, на пример, да се спречи коалиција Јулије Тимошенко и „умерењака” Јануковичеве Партије региона.

Дабоме, захваљујући томе што Фирташ на украјинском рулету (малтене, као у препознатљивом српском случају) улаже „и на ноар и на руж” истовремено. „Добар је” и Јушченку и Партији региона, тобоже проруској Јануковича. А то, пак, значи – Фирташ није спреман да тек тако препусти безмало милијарду долара утопљених заједно са РосУкрЕнерго. И отуд ова епизода од пре два дана – премијерка Украјине Тимошенко у Паризу, примљена је у Јелисејску палату код председника Француске, поводом тешке економске ситуације и финансијске кризе, а у Нафтогаз проваљују у црно одевени „оклопници” Јушченкове специјалне полиције. Разваљују касе и траже некакав уговор. „Доказ” да је РосУкрЕнерго „опљачкан”.

Спектакл препада само је продужетак оног на шта је евентуално мислио амбасадор Черномирдин, слушајући како Јулија свом револуционару-сабрату у Бушовој „демократској револуцији”, „наранџастом Виктору” помиње Фирташа и учешће у финансијским махинацијама, а овај њој да је она лопов. Па јошналожи дипломатској служби да такву квалификацију првог министра разгласи у белом свету. Отприлике, упоредо са апелима за помоћ кредитом ММФ-а.

Поставља се питање може ли се украјинска вртешка нечим зауставити? За кога гласати и шта изабрати у приближно истоветној политичкој понуди? Све што је постојало–испробано је. И партије и иницијативе, од оних за опозив шефа државе до свакојаких савеза, распуштених влада и парламената. Међутим, нема помоћи. Исти рингишпил врти се као пијан. Можда и не може другачије, док су блокаде, хаос и рат,једине ситуације у којима богати постају још богатији.