Ostali komentari
Pitajte potpredsednicu…
Povodom teksta „Jasenovac: Ko beži od istine”, „Politika”, 9. maja
Ja gospođu Jelku Smreku i gospodina Đorđa Mihovilovića, koji su reagovali na moj tekst u „Politici“, lično ne poznajem, niti me interesuje ko je tačno od njih urednik; imena sam navela samo onako kako su stajala u datoj knjizi. Uopšte ne sumnjam u to da su ti ljudi dobronamerno radili svoj posao, i ja, naravno, ne krivim njih. Za propust koji se može konstatovati već kada se obiđu dva stratišta (hrvatska strana, „nedovršena knjiga“ od 72.193 žrtve, i bosanska strana, gde su dovlačene iste žrtve i gde na ogromnom panou piše 700.000 žrtava!), za tu, dakle, ogromnu rupu u „interpretaciji“, koja je udaljena samo nekoliko desetina kilometara, krivim stav hrvatskih vlasti i aktuelnih srpskih vlasti (pišem ovo 9. maja 2008. pre izbora) koje na tome nisu insistirale, a ne dva ili tri urednika neke knjige. Bolje bi bilo da se autori knjige, umesto meni, obrate spisima bana Savske banovine, zatim dokumentima Hitlerovog izaslanika Nojbahera, arhivu grada Rima, francuskim istoričarima, i onda, naravno i srpskom vojnom arhivu. Ako Hrvatska sarađuje sa novim srpskim demokratskim vlastima, nema nikakvog razloga da im novi ministar vojske sve ovo ne omogući.
Što se tiče knjige koju sam dobila, ona je, naravno, otišla upravo u ruke članova našega pokreta u dijaspori, odnosno nije ostala kod mene. Tako da je i to besmisleno pominjati.
Što se naziva knjige tiče, on je, to ponavljam, zaista nedopustiv. Nikakva filozofiranja na temu šta je „osobnost“, ovde nisu potrebna. O tome šta je osobnost mi smo u medicini, psihologiji i filozofiji dovoljno pisali. Ovde nije u pitanju knjiga o psihopatologiji zločina, nego golispisak žrtava GENOCIDA, i tako mora da stoji u naslovu. A okrugli naučni sto o genocidu, naravno, može da se organizuje.
Dakle, sve iz reagovanja objavljenog u „Politici“ 9. maja je, nažalost, efemerno i nebitno, osim jednog jedinog pitanja na koje nije dat odgovor.
Bolje bi bilo da osobe koje reaguju u svom pismu pomenu glavnu stvar koju sam ja pitala (u psihologiji se zna da se nebitnim činjenicamačesto guši glavna stvar), a to je zašto se potpredsednica njihove vlade izvinila borcima „Oluje“ i rata za „novu Hrvatsku“, a zaboravila je da pomene civilne srpske žrtve te iste „Oluje“? I zašto je to uopšte govorila u Jasenovcu? To je jedino pravo pitanje upućeno hrvatskoj strani, budući da ja (odnosno svi mi potomci žrtva) svoju srpsku stranu, od vremena Dedijera,odavno prozivamo za „nesređene spiskove“. Samo na jedno pitanje u ovom pismu nema odgovora. A mislim da na to pitanje traže odgovor svi antifašisti, kako srpski ihrvatski, tako ievropski i svetski.
Mi nismo zaboravili naše hrvatske prijatelje koji su priznavali monstruoznost ubijanja ljudi u kompleksu smrti Jasenovac. Nismo zaboravili ni poemu „Jama“, ni Jureta Kaštelana, ni Mirjanu Matić Hale, ni Vesnu Parun, niti mnoge druge, kako pisce, tako i naučnike, iz jednog kratkog perioda naše istorije.
Kao dete antifašista, kao profesor psihologije, kao evropski državljanin i osoba udata zafrancuskog istoričara, imam puno moralno pravo da tražim iscrpnost podataka. Ne sumnjam da će hrvatski autori na tome nastaviti da rade. To nije ni bila suština moje kritike.
Suština je da naslov knjige autori moraju da promene. Zatim da moraju da najave sledeće dolazeće tomove knjiga. I, najzad, da bi bilo poželjno da svoju potpredsednicu vlade sami oni prozov uda javno odgovori: s pravom kog autoriteta, kog znanja, koje „osobnosti“, koje struke ili koje političke naredbe se ona u Jasenovcu ove godine izvinila borcima nove Hrvatske, a to znači i „Oluje“, a ne i srpskim civilima,pobijenoj deci i starcima,te iste „Oluje”?
Profesor psihologije i pisac
Poslednji komentari
G-ospodjo Mila Aleckovic-Nikolic,JOS JEDNOM,HVALA...HVALA...HVALA Vam za to sto ste GENOCID fasisticke drzave i klerusa hrvatske nad Srbima,Jevrejima,i Romima izvukli iz TAME IGNORISANJA i to bas od SRPSKIH POLITICARA vec DECENIJAMA!
U najmanju ruku je to izvinjavanje predsednice jos jedan ZLOCIN nad srpskim zrtvama,i vazno je shvatiti i glasno reci:GENOCID NE ZASTEREVA i CUTANJE nasih "demokrata" kao i svih predjasnjih politicare o Jasenovcu kao SIMBOLU za sve koncentracione logore u fasistickoj hrvatskoj itd..to CUTANJE SRPSKIH ODGOVORNIH je takodje ZLOCIN nad sopstvenim narodom i treba ih permanentno na to potsecati i pitanje TUZBE protiv Hrvatske za GENOCID u Jasenovcu = PONAVLJATI dokle god oni ne reaguju!
Clanak gospodje Aleckovic "Јасеновац: Кривица за Европу" objavljen krajem aprila nisam se usudio ni da ga procitam, iz straha da ce da me podsjeti na april 1941. kada nam majka u Sarajevu rece "da nam otac Lazar odveden". Stariji od svoje dve sestre, jedini sam spontano briznuo u plac. Sjecam se zebnje da oca nikad vise necu vidjeti. Nekoliko mjeseci kasnije stigla karta sa pecatom logora Koprivnica. U maglovitom sjecanju ostalo mi da je u toj 1941 godini stigla jos jedna iz logora u Koprivnici u kojoj otac pise da ce da bude prebacen na neko drugo mjesto. Kao i kod prve karte, ostala mi u zivom sjecanju i poslednja dopisnica iz 1942. Sjecam se samo da nije iz Jasenovca. U karti otac porucuje nasoj majci. "cuvaj mi Svetu"! Tek neku godinu posle rata jedan covek se javio kod majke i rekao kako naseg oca vidio da se sa drugim logorasima vezanih ruku penje uz stepenice do jedne platforme na cijem kraju ljudi ubijani maljem u potiljak. Da sam slutiti mogao da ce me ta uzasna slika da prati do kraja zivota, pobrinuo bih se da se kod majke raspitam vise o tom svjedoku kako nam otac morao da zavrsi. Majka me cuvala. A kada trebalo i sakrivala. Pocetkom zime 1945 kada su Luburicevi ustase poceli u Sarajevu da divljaju, majka se pobrinula da me komunisticki ilegalici u Sarajevu prebace partizanima. pravdi na volju, ionako u sred Sarajeva takvim rizicima mogli da se bave samo sarajevski Hrvati. Od tih cestitih ljudi samo je njih nekolcina prezivjela ustaski teror. Partizani su vec tada bili organizovani u divizije, bataljone i cete. Tako da sam kraj rata docekao negdje u Sloveniji kao pripadnik cete za vezu IV Krajiske divizije. Za "pravog" borca bio jos premlad. Pa ipak, jos pre 15. maja 1945., kada tek i u Jugoslaviji zavrsen rat, pogodjen srapnelom u stomak i prebacen u bolnicu na Rebru u oslobodjenom Zagrebu. Gimnazijalke koje nam donele poklone, a meni jednu solju napunjenu do vrha marmeladom, "odgovorne" da nisam pomisljao sta sve ponov
Pozdrav g-dji profesorici Miloj Aleckovic-Nikolic i zahvalnost za sve sto cini za srpski narod.Medjutim,zelim reci da smo mi Srbi sami krivi za sve nedoslednosti u odnosu na nase zrtve.Sami dozvoljavamo da se nase zrtve minimizuju i zaboravljaju.Svi znaju da su Srbi bili zrtve genocida u dva prosla rata kao i da smo,iz cistog mira,napadnuti i u ovom poslednjem ratu.A kako onda objasniti da Muslimani i Hrvati tuze Srbiju i Srbe za genocid na medjunarodnom sudu u Hagu i da onda tamo idu srpski advokati da brane Srbiju,cak i ne spominjuci genocid nad nama.Kako objasniti da nasi politicari idu da se izvinjavaju za zrtve nasih pojedinaca,a ne traze izvinjenja za nase zrtve koje su organizovano, sistematski i genocidno unistavane.Kako objasniti kada predsednik Srbije ode u Srebrenicu da se izvinjava Muslimanima,a ne ode 5 km dalje u selo Kravice gde su pobijeni srpski civili mnogo pre zlocina u Srebrenici.Broj tih zrtava oko Srebrenice je priblizno jednak na obe strane iako se,propagandom,broj zrtava nad Muslimanima organizovano naduvavao,kako bi se nama,Srbima,nametnuo "epitet" genocidnog naroda.Kako objasniti kada gomila NVO-a po Beogradu samo obradjuje zlocine koje su Srbi ucinili,a uopste ih ne zanimaju srpske zrtve.Neki nasi politicari,znamo koji,ljube skute onima koji nas bombarduju i unistavaju,a u istom momentu dobijaju milione glasova na izborima.Da li smo mi Srbi proklet narod?