Kao i svaka služba, i informativna služi nekome ili nečemu, pa ponekad pokazuje preteranu revnost. U žaru, nije se potrudila da i drugi put, hladne glave, pročita napis na koji se osvrće. Da je učinila taj napor, pismo bi, eventualno, uputila „Kuriru”, a ne „Politici”.

Rubrika „Novine koje sam pročitao” bavi se svojevrsnom kritikom tabloida pred kojima ne možemo žmuriti i praviti se da ne postoje. U tekstu „Šljuka i patka” još jednom sam se osvrnuo na pojavu da u ovoj vrsti štampe naslov često gotovo da nema veza sa tekstom, ali se daje da bi privukao kupca. „Ima u izlogu, nema u radnji”, glasio je, naprimer, naslov jednog od tekstova u kojima sam se bavio tom pojavom.

Nekoliko narodnih poslanika u Skupštini Srbije i oba novinarska udruženja reagovali su minulog petka na jedan takav naslov u „Kuriru”. Primetio sam tim povodom da se reaguje kada se na udaru nađe istaknuti političar (treba i tada, naravno), ali ne i kada se radi o desetinama, stotinama ljudi koje nazivamo „običnima”. Da bih tvrdnju potkrepio, morao sam navesti šta je pisalo u tekstu, a šta u naslovu. Neumesno je (a i neekonomično), uostalom, prepričavati sopstveni napis, pa čitaoca koji ga nije pročitao, upućujem da to učini.

Ne poistovećujem se sa listovima koje čitam i citiram za potrebe ove kolumne. Retko polemišem sa njihovim stavovima, jer svi imaju pravo na stav ukoliko njime ne vređaju ljudsko ili dostojanstvo neke grupe. Ukazujem, pre svega, na nepoštovanje zanatskih i etičkih pravila koje tabloidi počesto prenebregavaju. U ovom slučaju, tema nije bio predsednik LDP-a Čedomir Jovanović već „Kurirov” tekst. Sa sve naslovom. Kao i tekstovi o istoj temi koji su usledili, ali ovlaš, jer su, uglavnom, ponavljali sadržaj prvog.

Ako sam i mogao očekivati da ko reaguje, onda bi to mogao biti „Kurir”. A primedbe na sadržinu tekstova „Kurira” valja uputiti onima koji su ga napisali. Informativna služba možda nije promašila temu, ali je promašila adresu.

Očigledno, reč je o nesporazumu proizašlom iz letimičnog, da ne kažem površnog čitanja teksta „Šljuka i patka”.

Dve trećine zajapurenih rečenica iz pisma verujem da su proizvod višegodišnje ozlojeđenosti zbog sijaset napada na vođu LDP-a i ovu stranku, ali u mom tekstu teško da bi se mogao naći povod za tako što.

Ali, služba za informisanje LDP-a veoma je ljuta i gotovo da se čuje kako viče. Zaista mi je žao ako sam, nehotice, doprineo bilo čijem gnevu, pa tako, u ovom slučaju, ako sam Službi pokvario dan.

U spisateljskom žaru, Informativna služba se stvarno zaletela pa me optužuje i da pretim i... Uostalom, evo: „Ili je Stojićević samo jedan od onih komentatora koji, za razliku od njega anonimno, prete i najavljuju ubistvo Jovanovića...”.

Daleko bilo. Šta li je to Službu moglo navesti na takvu jednu strašnu pomisao – pa makar i u formi zapitanosti – baš bih voleo da znam. A onda sledi malo zlobe: „Što se LDP-a tiče, svako je slobodan da se hvali time da čita isključivo mafijaške tabloide”. Da li neko zna na koga se ova rečenica odnosi? Na mene ne može, jer to nikada nigde nisam rekao (ili „hvalio se”), i jer to nije istina.

I na kraju, moram priznati da nisam zapazio da je LDP reagovao u meri kako nas obaveštava u pismu: „LDP se u poslednjih pet dana u tri navrata zvanično obratio nadležnim institucijama, specijalnom tužiocu i javnosti”, i „LDP je podneo i nove krivične prijave protiv odgovornih za objavljivanje klevetničkih tekstova”.

Možda su reagovanja bila mlaka ili nedovoljna, slabo uočljiva? Čiji je posao da sve to bude drugačije?

Svejedno, ali, eto, bilo ih je. Opaska da su se posle oglašavanja u petak svi osim „Kurira” utišali, „kao da se ništa nije desilo”, ipak, ostaje jer se odnosi na poslanike i udruženja novinara koji su istoga dana silovito nastupili, pa utihnuli.

Nadam se da je ovim razjašnjeno čak i ono što je bilo jasno.