После дувана, шта даље

Одобравали ми тај поступак или не, чињеница је да је у неуништивог дуванског вампира забоден до сада најубојитији глогов колац, па се наши народноздравствени посленици питају ком непријатељу се ваља окренути. Неки међу њима као наредну најпогоднију мету виде алкохол.

Привидно им за право дају скорашња свеобухватна истраживања бројних недозвољених и дозвољених дрога (осим дувана), која по погубним ефектима на прво место стављају алкохолна пића. Тај високи ранг она превасходно заслужују због своје распрострањености и често неумерене потрошње. Половина смртних исхода приписиваних алкохолу последица је повреда насталих, рецимо, зато што је адолесцент, након много попијеног пива, тестирао снагу свог мотора. Укупно узев, штете од алкохола су веће за ближње и друштво него за пијанце, а при размишљању о мерама сузбијања треба имати у виду да је он и клетва и благослов. Када се средовечан грађанин уморан и напет врати с посла, па попије чашицу-две и задрема у фотељи, на њега то има благотворан ефекат. Све је, дакле, питање мере, прилике и узраста.

За младе је алкохол увек штетан, а у Европи је „убица брoj 1” младих мушкараца, јер је међу њима одговоран за четвртину (у источном делу континента за трећину) свих смртних исхода. Његов утицај на општу смртност испољава се кривом у облику искошеног слова „ј”, јер су у најбољем положају средовечни и старији грађани који не прекорачују горњу оптималну границу од три (мушкарци), односно две (жене) чаше пића дневно. У том узрасту, апстиненте више угрожавају инфаркт срца и шлог, а неумерене кориснике алкохола, поред два управо поменута узрока смрти, још шездесетак других поремећаја здравља, од разних облика рака, цирозе јетре, дијабетеса и психичких сметњи до повређивања себе и других, укључујући погубне социјалне последице попут злостављања немоћних. Драстичан пример разорног деловања алкохола је ситуација у Русији током деведесетих година прошлог века, када је, добрим делом због енормне потрошње вотке, просечан животни век мушкараца скраћен за пуних осам година.

Који су начини да се ограничи утицај таквог друштвеног зла? Потпуна забрана није решење из више разлога. Подсетимо се и да алкохол, за разлику од дувана, под одређеним околностима испољава корисна дејства. Уз то, дубоко је уклопљен у културне и социјалне активности савременог човека. На шта би личио свечани пријем само уз киселу воду? Још важније је лоше америчко искуство са прохибицијом (1920–1933). За многе који би иначе остали трезвењаци, тада је постало питање престижа да се појаве у тајним точионицама и пију илегално произведене бућкурише, а што је најгоре, криминал у вези са забрањеном производњом алкохола достигао је неслућене размере.

Поврх свега, и с претходним у вези, поставља се питање грађанских слобода. Наметање идеје да се по сваку цену буде здрав и понаша једино у складу с тим захтевом, означава се као здрав(љ)изам и све више доживљава као тоталитаран приступ који угрожава основне демократске слободе.

Суштину стратегије ограничавања уноса алкохола у организам треба да представља уклапање у јединствени приступ спречавању коришћења свих, било легалних било илегалних психоактивних супстанци. То понекад одудара од нашег, тзв. фах-идиотског оквира, када доктор има у виду једино свој уско специјализовани домен. Примера ради, у једном од наших најпознатијих центара за лечење алкохолизма пацијенти су се једва назирали кроз облак дуванског дима, а доктор их је стално нуткао да запале.

У свету се показало да су, поред забране оглашавања алкохолних пића, корисни прописи о повећању минималног узраста за њихову куповину, а да највећи ефекат на смањење потрошње имају пораст цена и отежана набавка. Када је реч о спречавању саобраћајних удеса, врло је значајна строга контрола садржаја алкохола у организму возача и драстичне казне за све, а нарочито поновљене преступе.

Шта год да се предузима добро је сетити се вица старог неколико деценија о сиротану којем је набрајано којих све животних задовољстава треба да се лиши како би постао члан Савеза комуниста, па када му је предочено да за партију, ако је потребно, ваља и да погине, резигнирано је одговорио: „Ма, радо, шта ће ми такав живот.”

професор универзитета