Ovih dana su se američki centri za suzbijanje i sprečavanje bolesti oglasili povodom predstojećih letnjih Olimpijskih igara. Uz konstataciju da je mesto događanja London, a ne nerazvijeni svet, ipak se upozorava na rizike koje sobom nosi tako masovno okupljanje.

Lekarima u SAD se preporučuje da, pre svega, provere vakcinalni status budućih putnika i da razmotre potrebu davanja tri vakcine protiv sedam ili osam bolesti. Opravdanje za zaštitu ponovljenom dozom kombinovane vakcine protiv malih boginja, zaušaka, rubeola i, eventualno, ovčijih boginja vidi se u tome što će Amerikanci, u čijoj su zemlji te zarazne bolesti vrlo retke, dolaziti u dodir sa žiteljima delova sveta u kojima su one još uvek česte. Građani SAD su, s malim izuzecima, prvobitnu zaštitu od njih dobili još u detinjstvu, ali imunitet stečen veštačkim putem vremenom slabi.

Bez obzira na letnju sezonu, vakcinacija protiv gripa se preporučuje svima koji na taj način nisu zaštićeni tokom prethodnih godinu dana, a vakcinacija protiv tetanusa, difterije i velikog kašlja ukoliko je od prethodne primene te preventivne mere proteklo više od 10 godina.

Druga po redosledu grupa saveta odnosi se na ostvarenje zdravstvene zaštite u Engleskoj. Preporučuje se pamćenje telefonskog broja hitne pomoći (999) i uplata putnog zdravstvenog osiguranja, dok se za manje zdravstvene probleme turisti upućuju na apoteke.

Posebno se naglašava neophodnost zaboravljanja ustaljenih navika pri prelasku ulice i njihova zamena pravilom: prvo pogledaj desno, zatim levo, pa opet desno. Slede saveti da se u masi bude oprezan, da se izbegavaju gužve, da se uoče izlazi za slučaj opasnosti i da se unapred ugovori postupak u slučaju prekida kontakta sa saputnicima.

Na kraju se podseća na važnost pridržavanja zdravih navika, poput vezivanja pojasa u vozilu, čestog pranja ruku, zaštite od sunca na otvorenom prostoru i umerenog pijenja alkohola.

Za čoveka s ovih prostora neke od predloženih mera zvuče nerealno (malo koji građanin Srbije će se u London uputiti svojim kolima ili rentirati vozilo po dolasku, pa da misli na vezivanje pojasa), a neke malo prihvatljivo (na primer, naš svet se podvrgava vakcinaciji protiv gripa oko 15 puta ređe od Amerikanaca). Razumno je ipak misliti na moguće opasnosti.

Svetska zdravstvena organizacija definiše masovne skupove kao događaje tokom kojih broj učesnika dovodi raspoložive resurse domaćina do krajnjeg naprezanja. U kvantitativnom pogledu, za donju granicu se nekad uzima broj od samo 1.000, a najčešće bar 25.000 ljudi. Najveća masovna okupljanja, kao što su hadž (sa preko dva miliona hodočasnika) ili letnje Olimpijske igre stoga predstavljaju organizacioni, bezbednosni i posebno zdravstveni rizik planetarnih razmera.

U takvim okolnostima, najveći problem za zdravstvenu službu čine povrede, ali su česta hitna stanja vezana za probleme disanja, srčanu slabost, toplotni udar i sunčanicu, zloupotrebu droga, uključujući teška pijanstva i naravno crevne bolesti. Interesantno je da se ni svaki stoti posetilac koji je tražio lekarsku pomoć na ranijim Olimpijskim igrama (Atlanta, 1996, Sidnej, 2000) nije žalio na zarazne bolesti, što nikako ne odražava njihovu stvarnu učestalost. Krvava glava u tuči ili gubitak svesti zbog predoziranja čine da žrtva bude odmah preneta u ambulantu, a proliv, kao najčešća zaraza u tim okolnostima, obično je razlog da se ostane u kući, tako da se i ne evidentira.

Zavisno od odredišta, tzv. putnički proliv pogađa između 30 i 70 odsto turista u međunarodnom saobraćaju. Tu mnogo ne pomaže ni poznato pravilo „skuvaj, oljušti ili zaboravi”, pa je potreban krajnji oprez. Naše tradicionalno potcenjivanje zdravstvenih saveta može da učini da, umesto na tribinama stadiona, posetilac vreme provede u hotelu, šetajući između svog kreveta i toaleta.

Naravno, upozorenja imaju smisla za ljubitelje sporta, a psihopate koje se, poput šimpanza veru po ogradi i prave skandale, bolje je da pogodi srdobolja ili slična muka nego da brukaju sebe, bližnje i svoju zemlju.

*Univerzitetski profesor