Sigmund Frojd je napisao knjigu „Psihopatologija svakodnevnog života”, a fudbal je ovih dana jedna od najvažnijih stvari u životu, i to ne samo u konkurenciji onih sporednih. Jer, na sreću, u ovo vreme one glavne stvari kao da se ne dešavaju, kao nekada u staroj Grčkoj kada su u vreme olimpijskih igara prekidani ratovi.

Otkud to da je fudbal najpopularniji sport na planeti? Pa, odgovor treba potražiti u nekom drugom „naj” u vezi sa njim. Fudbal nije ni najbrži, ni najlepši, ni najelegantniji, ni najspretniji sport (naprotiv, nejnespretniji je jer se igra pretežno nogama). Ono drugo suštinsko „naj” u njemu jeste činjenica da je to sportska igra u kojoj se postiže prosečno najmanje poena, npr. oko dva po utakmici. Ta formalna činjenica predstavlja srž same igre, njene popularnosti i, sledstveno, ogromnog novca koji se oko nje vrti. Forma je, kao i uvek, važna, jer, kako kažu, samo rezultat ostaje i pamti se, ali je ta forma u idealnom skladu sa osnovnim sadržajem fudbalske igre, a to je namerno gajenje slučajnosti kao odlučujućeg faktora u igri i rezultatu, što se kasnije naziva sportskom srećom bez koje se ne može dobiti utakmica.

Poznato je, i uz površno znanje statistike, da se udeo slučajnosti smanjuje s povećanjem broja provera, odnosno uzimanja uzoraka, u ovom slučaju, golova koji se jedino broje. Provera realnosti rezultata, odnosno vrednosti jedne ekipe, u fudbalu je manja nego u bilo kom drugom sportu, i on se približava kocki kao svom idealnom uzoru. Odatle strast posetilaca fudbalskih kladionica, koja se može meriti samo s klađenjem na konjskim trkama, jer je u oba slučaja, iz različitih razloga, udeo sreće nesrazmerno velik. Teško je naterati konja da se u svakoj situaciji ponaša predvidivo, to povećava udeo slučajnosti, ali istovremeno osigurava draž opklade. Ponekad se dobija utisak i da fudbaleri ne gađaju sam gol, nego prostor oko njega, i tako se povećava verovatnoća, odnosno šansa da promaše.

Psiho(pato)loška suština popularnosti fudbala jeste u erupciji strasti, u ekstazi koja se manifestuje kolektivnim orgazmom publike nakon postignutog gola. Patologija je između ostalog u tome što se ovde seks plaća novcem. U tome učestvuju i igrači, koji proslavljajući gol skaču jedni na druge, zatrpavaju se, ili igraju kolektivne plesove sa jasnom seksualnom konotacijom. Ali, i tu se vraćamo na broj pogodaka jer, u zadatom vremenskom periodu, orgazama može u najboljem slučaju biti samo nekoliko. Kada bi padalo petnaestak golova, sve bi propalo. Fudbal zadovoljava iskonsku ljudsku težnju ka dionizijskim bahanalijama, koje predstavljaju kolektivno i plansko skidanje seksualnih zabrana, i kontrolisani povratak u promiskuitet prvobitne horde. Zamislite apolinijsku, hladnu, racionalnu, gotovo molitvenu tišinu i atmosferu teniskog meča, na fudbalskim stadionima, gde sudija publici naoružanoj vuvuzelama smernim glasom kaže: „quiet please”, „thank you”, i to čak predstavlja uslov za nastavak meča. Zanimljivo je da je Brazil, uprkos promenljivim rezultatima, zemlja koja je sinonim za fudbal, a istovremeno i zemlja karnevala, a oni predstavljaju ispoljavanje iste one dionizijske, čulne, telesne, nagonske težnje. Fudbal se bazira na ordinarnim strastima: čovek je po opštoj definiciji socijalno biće, a primitivni stadijum ljudske zajednice je promiskuitetna horda. Međutim, bilo bi naivno poverovati da se ovde radi o nekom obliku oslobađanja pojedinca. Pre je u pitanju ono što je opisano kao represivna desublimacija, naime kontrolisano „oslobađanje“ erotskih i, srodnih, agresivnih težnji pojedinaca na stadionima, da se one ne bi manifestovale nekontrolisano u društvu, u protestima protiv dominacije.

Nikada racionalno dokazivanje vrednosti jedne ekipe ne može biti praćeno onakvom orgastičkom eksplozijom kakva se javlja nakon jednog, slučajno postignutog gola. Setimo se Dostojevskog i njegovog opisa seksualnih doživljavanja u toku igranja ruleta. Čak i reklame koje su napravljene za prikazivanje u terminima utakmica Svetskog fudbalskog prvenstva koriste temu grupne seksualnosti: u ogromnoj gomili devojaka i mladića pivo se prosipa po majici jedne devojke, zatim ona pa i sve druge skidaju svoje majice, na sreću mladića oko sebe. Ne treba sumnjati da odlično plaćeni, pa time i vrlo sposobni, psiholozi imaju značajnu ulogu u kreiranju reklamnih spotova.

Fudbal će trajati večno, pod uslovom da fudbalski centri moći, pritisnuti eventualnim budućim finansijskim teškoćama, ne izmisle neku igru u kojoj bi prosečan broj pozitivnih brojanja bio još manji, npr. oko jedan.

neuropsihijatar