Ових дана често ми постављају питање: какви су планови руско-српске сарадње за 2009. годину? Такви планови постоје и засновани су на резултатима из претходне године која представља битну етапу у билатералним односима.

Претходну годину обележило је потписивање значајног аранжмана енергетских споразума који пружа материјални предуслов за суштинско напредовање у свим сферама односа наших земаља. Морам да истакнем да у условима светске финансијске кризе, када државе смањују инвестиционе пројекте, редукују производњу и број радних места, Русија улаже финансијска средства у српску привреду и на тај начин је стимулише.

У чему је предност реализације енергетског аранжмана? Русија на Балкану стиче поузданог партнера са којим ће заједнички остваривати профит од експлоатације модернизованих предузећа НИС-а, као и гасовода „Јужни ток” и подземног складишта „Банатски Двор”, што ће омогућити да се избегне гасна криза, попут оне која је била у првој половини овог месеца. Штавише, користећи одговарајућу технолошку базу и ресурсе, Русија је у могућности да унапређује јединствен индустријски и енергетски потенцијал на Балкану, што ће се позитивно одразити на темпо привредног раста у Србији. При том, ми видимо ширење наше сарадње као процес који је потпуно у складу са тежњама Београда ка европским интеграцијама. Захваљујући оваквом партнерству Србија постаје значајан енергетски фактор регионалних и европских размера, један од центара производње енергетских ресурса, њиховог транзита, као и складиштења.

Заједнички интереси Русије, Србије и ЕУ у сфери енергетске безбедности пружају додатне могућности за модернизацију српског привредног потенцијала. На дневном реду је реализација високотехнолошког пројекта модернизације хидроелектране „Ђердап један”, као и други планови за повећање њених производних капацитета. У току су преговори о великим инфраструктурним објектима, као што је изградња београдског метроа.

У привредној сфери важно је не ограничавати се пројектима у оквиру међувладиних споразума, као и уговорима између великих компанија обеју држава. Огроман потенцијал лежи у успостављању директних веза између малог и средњег бизниса. Таквих предузећа је мноштво. Наш задатак је да их привучемо ка узајамно корисним пројектима. Још једна од могућности узајамних пословних односа јесте сарадња међу регионима двеју земаља. Овакви односи се већ успостављају и потребно их је подржати.

Појавили су се и нови инструменти за овакву подршку: осим привредних комора двеју земаља значајну улогу имају и недавно основани Руско-српски пословни савет и Руско-српски бизнис дијалог, уз учешће великих националних субјеката. Њима тек предстоји да се формирају у пуној мери, да нађу своју позицију у сфери билатералне сарадње. Позивам све заинтересоване да се придруже делатности ових пословних структура.

Важан задатак међусобних трговинских односа и даље је постизање вишег нивоа извоза српских производа на руско тржиште, за шта, према нашем мишљењу, постоје сви предуслови; с тим у вези један од кључних момената требало би да буде даља либерализација руско-српске трговине. Данас имамо знатан број производа који су већ искључени из нацрта новог Протокола о изузимању према Споразуму о слободној трговини између Русије и Србије, чије је потписивање планирано за прву половину 2009. године.

Међутим, како је током сусрета са председником Б. Тадићем, децембра прошле године, истакао Д. А. Медведев не треба се ограничавати само на економске везе. Треба ићи даље.

Постоје планови за учвршћивање односа између министарстава унутрашњих послова. Русија је спремна да подели своје искуство из области деловања државних структура у сфери савладавања ванредних ситуација. Постоји и интересовање за развој војнотехничке сарадње.

Огроман потенцијал за сарадњу лежи и у сфери друштвених односа. Реч је о културним разменама, сарадњи образовних установа, научнотехничким везама. Нарочито, истиче се подршка учењу руског језика у Србији. Узимајући у обзир перспективе мултилатералне сарадње, интересовање за овај језик расте. После енглеског, руски језик је на другом месту по броју оних који га уче у српским образовним установама.

Русија ће и даље остати присталица решавања косовског питања на основу Резолуције СБ УН 1244. Наша земља и данас полази од тога да се једнострано проглашење независности Косова крајње негативно одразило на регионалну и међународну безбедност. Стварање косовских заштитних снага представља још један у низу противправних потеза који крше поменуту резолуцију.

И косовски преседан и проблеми на Кавказу чине питање потписивања новог договора о европској безбедности суштински важним. Такав споразум не би био усмерен ни против кога и њега не треба тумачити као бомбу која је подметнута у темеље актуелног европског поретка. Управо супротно: он би требало да понуди додатне услове за сарадњу, да осигура безбедне односе међу свим државама европског континента.

Дакле, дневни ред сарадње Русије и Србије је богат. Планова је много. Огромна је жеља да се они реализују. Неопходни инструменти за то постоје. Све је пред нама.

амбасадор Руске Федерације у Београду