Do­ping je to­li­ko ušao u sport i is­cr­plju­ju­ći ži­vot sa­vre­me­nih spor­ti­sta-gla­di­ja­to­ra da su sve gla­sni­ji zah­te­vi za slo­bod­nu upo­tre­bu ova­kvih sti­mu­lan­sa, na­rav­no pod le­kar­skom kon­tro­lom.

Za do­ping se ka­že da je la­tent­no na­si­lje, za raz­li­ku od is­po­lja­va­nja agre­si­je i uda­ra­nja ko­ji su ob­li­ci ma­ni­fest­nog na­si­lja. U re­ži­ji he­mi­ča­ra i far­ma­ko­lo­ga do­ping ha­ra sa­vre­me­nim vr­hun­skim spor­tom. Do po­be­de se do­la­zi va­ra­njem, upli­ta­njem far­ma­ko­lo­ga i le­ka­ra sa sum­nji­vo za­pam­će­nom Hi­po­kra­to­vom za­kle­tvom. U spor­tu se odav­no igra na ovu kar­tu. Za­ni­mlji­vo je da do­sad ni­je pro­na­đen ni je­dan slu­čaj do­pin­ga sa­mo kod umet­nič­kih kli­za­ča na le­du i u žen­skom ho­ke­ju na tra­vi.

Šta ura­di­ti sa tim zlom, ko­je je pro­dr­lo i u ju­ni­or­ski i deč­ji sport? Sva­ko­dnev­na upo­tre­ba do­pin­ga u spor­tu ome­đe­na je zi­dom ću­ta­nja. U ne­kim ze­mlja­ma ni za­ko­ne ni vla­sti taj pro­blem još uvek ne in­te­re­su­je u ve­li­koj me­ri, pa se sve­do­ci i ne po­zi­va­ju. S dru­ge stra­ne, oni ko­ji pro­go­vo­re bi­va­ju naj­u­re­ni iz spor­ta. Do­ping je to­li­ko ušao u sport i ži­vot sa­vre­me­nog čo­ve­ka da se ja­vlja­ju oni ko­ji tra­že slo­bo­du za do­ping, na­rav­no pod le­kar­skom kon­tro­lom… Igre žan­da­ra i lo­po­va se na­sta­vlja une­do­gled. Ono što je ot­kri­ve­no na ne­kim pret­hod­nim vr­hun­skim tak­mi­če­nji­ma (olimpijske igre i svet­ska pr­ven­stva, gde su ,,lo­po­vi” uhva­će­ni), za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju teh­no­lo­gi­je i far­ma­ko­lo­gi­je, vr­lo br­zo pa­da u za­bo­rav, jer se iz­mi­šlja­ju sve no­vi­ja i no­vi­ja sti­mu­la­tiv­na sred­stva. Iz­gle­da da žan­dar te­ško su­sti­že lo­po­va.

Sport je da­nas po­stao po­pri­šte naj­ve­ćih skan­da­la zbog upli­ta­nja u kri­jum­ča­re­nje ste­ro­i­da, far­ma­ce­ut­skih pre­pa­ra­ta za pod­sti­ca­nje sport­ske uspe­šno­sti. Ka­da je po­be­da zna­čaj­ni­ja od sport­skih sred­sta­va, bez ob­zi­ra na spo­sob­no­sti tak­mi­ča­ra, ka­da kraj­nji fi­nan­sij­ski ili dru­gi (na pri­mer, pre­sti­žni) re­zul­tat po­sta­je zna­čaj­ni­ji ne­go bri­ga za kva­li­tet tak­mi­ča­ra, ra­ste ve­ro­vat­no­ćada će pra­vi­la igre bi­ti po­vre­đe­na na­si­ljem.

Šta spor­ti­ste te­ra na ,,far­ma­ko­lo­šku gol­go­tu”?Po­be­da, re­kord i mo­tiv po­stig­nu­ća sva­ka­ko. S dru­ge stra­ne, me­đu ne­kim spor­ti­sti­ma uvre­že­no je mi­šlje­nje da se pri­ča oko sti­mu­la­tiv­nih sred­sta­va pre­u­ve­li­ča­va, da do­ping ni­je opa­san. Ta­ko uspo­ko­ja­va­ju se­be, ne ose­ća­ju­ći svu du­bi­nu ne­sre­će, zbog sno­va o sla­vi, me­da­lja­ma i nov­cu. Do­ping se na taj na­čin pre­tva­ra u „vi­ta­min” ko­ji ru­ši hor­mo­nal­ni si­stem, za­u­sta­vlja rast, te­ra na muč­ni­nu i po­vra­ća­nje. Ali sva ta mu­ka je ce­na ko­ju oni pla­ća­ju za me­tre, mi­nu­te, se­kun­de, po­dig­nu­te ki­lo­gra­me, ko­ji­ma se me­re re­kor­di. Oni zna­ju da se mi­nu­ti tri­jum­fa sku­po na­pla­ću­ju čvr­stom va­lu­tom, sva­ko­dnev­nim is­cr­plju­ju­ćim ra­dom i tre­nin­gom, žr­tvo­va­njem mno­gih ra­do­sti ži­vo­ta i to on­da kad su pu­ni sna­ge.

Po­red is­klju­či­vo dru­štve­nih, na­vo­de se i dru­gi, spe­ci­fič­ni raz­lo­zi, kao što su na­gli raz­voj far­ma­ko­lo­gi­je, ne­do­sta­tak sport­skog tr­ži­šta sa vr­hun­skim re­zul­ta­ti­ma, od­su­stvo hu­ma­ni­stič­ke sport­ske sve­sti, pro­tiv­reč­na i če­sto štet­na ulo­ga me­di­ja, sve ve­ći zna­čaj ko­ji se pri­da­je spor­tu, po­re­me­ćaj u si­ste­mu vred­no­sti, is­cr­plju­ju­ća kon­cep­ci­ja tre­nin­ga, če­sta tak­mi­če­nja, ne­do­sta­tak smi­šlje­ne ak­ci­je u bor­bi pro­tiv do­pin­ga, bla­ge ka­zne itd.

Za­bri­nja­va­ju oštri pro­do­ri me­di­ci­ne u sport.Uoča­va­ju­ći da je da­nas „ku­hi­nja sva­kog spor­ti­ste la­bo­ra­to­ri­ja za di­je­te­ti­ku, a nje­go­vo ku­pa­ti­lo sa­lon za ne­gu”, Fi­lip Si­mo­no za­klju­ču­je: „Me­di­ci­na vo­di u sport, a sport u me­di­ci­nu, a ovo ’šet­ka­nje’ sta­je mno­go nov­ca”.

Bi­lo bi sva­ka­ko na­iv­no ob­ja­sni­ti pro­cvat me­di­ka­li­za­ci­je dru­štva je­di­no in­te­re­si­ma far­ma­ce­ut­ske in­du­stri­je.Isto ta­ko,tač­no je da ona na­la­zi tr­ži­šte za­hva­lju­ju­ći od­no­su ko­ji je od po­čet­ka stvo­ren iz­me­đu mo­der­nog spor­ta i me­di­ci­ne, ka­da su se ge­ne­ti­ka i far­ma­ko­lo­gi­ja ume­ša­le u sport, usa­vr­ša­va­ju­ći pro­ces pro­duk­ci­je i re­pro­duk­ci­je šam­pi­o­na.

pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta, so­ci­o­log spor­ta