До­пинг је то­ли­ко ушао у спорт и ис­цр­пљу­ју­ћи жи­вот са­вре­ме­них спор­ти­ста-гла­ди­ја­то­ра да су све гла­сни­ји зах­те­ви за сло­бод­ну упо­тре­бу ова­квих сти­му­лан­са, на­рав­но под ле­кар­ском кон­тро­лом.

За до­пинг се ка­же да је ла­тент­но на­си­ље, за раз­ли­ку од ис­по­ља­ва­ња агре­си­је и уда­ра­ња ко­ји су об­ли­ци ма­ни­фест­ног на­си­ља. У ре­жи­ји хе­ми­ча­ра и фар­ма­ко­ло­га до­пинг ха­ра са­вре­ме­ним вр­хун­ским спор­том. До по­бе­де се до­ла­зи ва­ра­њем, упли­та­њем фар­ма­ко­ло­га и ле­ка­ра са сум­њи­во за­пам­ће­ном Хи­по­кра­то­вом за­кле­твом. У спор­ту се одав­но игра на ову кар­ту. За­ни­мљи­во је да до­сад ни­је про­на­ђен ни је­дан слу­чај до­пин­га са­мо код умет­нич­ких кли­за­ча на ле­ду и у жен­ском хо­ке­ју на тра­ви.

Шта ура­ди­ти са тим злом, ко­је је про­др­ло и у ју­ни­ор­ски и деч­ји спорт? Сва­ко­днев­на упо­тре­ба до­пин­га у спор­ту оме­ђе­на је зи­дом ћу­та­ња. У не­ким зе­мља­ма ни за­ко­не ни вла­сти тај про­блем још увек не ин­те­ре­су­је у ве­ли­кој ме­ри, па се све­до­ци и не по­зи­ва­ју. С дру­ге стра­не, они ко­ји про­го­во­ре би­ва­ју нај­у­ре­ни из спор­та. До­пинг је то­ли­ко ушао у спорт и жи­вот са­вре­ме­ног чо­ве­ка да се ја­вља­ју они ко­ји тра­же сло­бо­ду за до­пинг, на­рав­но под ле­кар­ском кон­тро­лом… Игре жан­да­ра и ло­по­ва се на­ста­вља уне­до­глед. Оно што је от­кри­ве­но на не­ким прет­ход­ним вр­хун­ским так­ми­че­њи­ма (oлимпијске игре и свет­ска пр­вен­ства, где су ,,ло­по­ви” ухва­ће­ни), за­хва­љу­ју­ћи раз­во­ју тех­но­ло­ги­је и фар­ма­ко­ло­ги­је, вр­ло бр­зо па­да у за­бо­рав, јер се из­ми­шља­ју све но­ви­ја и но­ви­ја сти­му­ла­тив­на сред­ства. Из­гле­да да жан­дар те­шко су­сти­же ло­по­ва.

Спорт је да­нас по­стао по­при­ште нај­ве­ћих скан­да­ла због упли­та­ња у кри­јум­ча­ре­ње сте­ро­и­да, фар­ма­це­ут­ских пре­па­ра­та за под­сти­ца­ње спорт­ске успе­шно­сти. Ка­да је по­бе­да зна­чај­ни­ја од спорт­ских сред­ста­ва, без об­зи­ра на спо­соб­но­сти так­ми­ча­ра, ка­да крај­њи фи­нан­сиј­ски или дру­ги (на при­мер, пре­сти­жни) ре­зул­тат по­ста­је зна­чај­ни­ји не­го бри­га за ква­ли­тет так­ми­ча­ра, ра­сте ве­ро­ват­но­ћада ће пра­ви­ла игре би­ти по­вре­ђе­на на­си­љем.

Шта спор­ти­сте те­ра на ,,фар­ма­ко­ло­шку гол­го­ту”?По­бе­да, ре­корд и мо­тив по­стиг­ну­ћа сва­ка­ко. С дру­ге стра­не, ме­ђу не­ким спор­ти­сти­ма увре­же­но је ми­шље­ње да се при­ча око сти­му­ла­тив­них сред­ста­ва пре­у­ве­ли­ча­ва, да до­пинг ни­је опа­сан. Та­ко успо­ко­ја­ва­ју се­бе, не осе­ћа­ју­ћи сву ду­би­ну не­сре­ће, због сно­ва о сла­ви, ме­да­ља­ма и нов­цу. До­пинг се на тај на­чин пре­тва­ра у „ви­та­мин” ко­ји ру­ши хор­мо­нал­ни си­стем, за­у­ста­вља раст, те­ра на муч­ни­ну и по­вра­ћа­ње. Али сва та му­ка је це­на ко­ју они пла­ћа­ју за ме­тре, ми­ну­те, се­кун­де, по­диг­ну­те ки­ло­гра­ме, ко­ји­ма се ме­ре ре­кор­ди. Они зна­ју да се ми­ну­ти три­јум­фа ску­по на­пла­ћу­ју чвр­стом ва­лу­том, сва­ко­днев­ним ис­цр­пљу­ју­ћим ра­дом и тре­нин­гом, жр­тво­ва­њем мно­гих ра­до­сти жи­во­та и то он­да кад су пу­ни сна­ге.

По­ред ис­кљу­чи­во дру­штве­них, на­во­де се и дру­ги, спе­ци­фич­ни раз­ло­зи, као што су на­гли раз­вој фар­ма­ко­ло­ги­је, не­до­ста­так спорт­ског тр­жи­шта са вр­хун­ским ре­зул­та­ти­ма, од­су­ство ху­ма­ни­стич­ке спорт­ске све­сти, про­тив­реч­на и че­сто штет­на уло­га ме­ди­ја, све ве­ћи зна­чај ко­ји се при­да­је спор­ту, по­ре­ме­ћај у си­сте­му вред­но­сти, ис­цр­пљу­ју­ћа кон­цеп­ци­ја тре­нин­га, че­ста так­ми­че­ња, не­до­ста­так сми­шље­не ак­ци­је у бор­би про­тив до­пин­га, бла­ге ка­зне итд.

За­бри­ња­ва­ју оштри про­до­ри ме­ди­ци­не у спорт.Уоча­ва­ју­ћи да је да­нас „ку­хи­ња сва­ког спор­ти­сте ла­бо­ра­то­ри­ја за ди­је­те­ти­ку, а ње­го­во ку­па­ти­ло са­лон за не­гу”, Фи­лип Си­мо­но за­кљу­чу­је: „Ме­ди­ци­на во­ди у спорт, а спорт у ме­ди­ци­ну, а ово ’шет­ка­ње’ ста­је мно­го нов­ца”.

Би­ло би сва­ка­ко на­ив­но об­ја­сни­ти про­цват ме­ди­ка­ли­за­ци­је дру­штва је­ди­но ин­те­ре­си­ма фар­ма­це­ут­ске ин­ду­стри­је.Исто та­ко,тач­но је да она на­ла­зи тр­жи­ште за­хва­љу­ју­ћи од­но­су ко­ји је од по­чет­ка ство­рен из­ме­ђу мо­дер­ног спор­та и ме­ди­ци­не, ка­да су се ге­не­ти­ка и фар­ма­ко­ло­ги­ја уме­ша­ле у спорт, уса­вр­ша­ва­ју­ћи про­цес про­дук­ци­је и ре­про­дук­ци­је шам­пи­о­на.

про­фе­сор уни­вер­зи­те­та, со­ци­о­лог спор­та