Студенти без дистанце

Сваки пут кад се суочимо с последицама деловања младих изгредника, медијском сценом се разбукти морална паника о „будућности наше посустале омладине“. Некако се чини да је најлакше оптужити младе, а у ову групу оптуживаних спадају и студенти. За време Тита, њихове потребе су разматране само у оквиру „будућих присталица система“, а њихов бунт је шездесетих година прошлог века насилно сузбијан, док је овај слој за Милошевића представљао озбиљну претњу током деведесетих, и одиграо је кључну улогу у његовом свргавању 2000. године. Ипак, у научној јавности се сведо недавно нису спроводила систематска истраживања студентске популације.

Центар за религијске студије Института за филозофију и друштвену теорију, у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер и Центром за европске студије из Брисела, спровео је истраживање међу 1.058 студената државних и приватних универзитета у Србији, у циљу бољег разумевања њихових друштвених, политичких, моралних и религијских вредности. Један од задатака истраживања био је дасе испита утемељеност раширене песимистичке слике о младима у Србији.

Кад је реч о степену прихваћености различитих модерних секуларних вредности, највећи број испитаних прихвата: поштовање људских права (86 одсто), равноправност полова (80), грађанско друштво (75),демократију (70), либерализам (48), док се о капитализму позитивно изјашњава тек 29 одсто студената.

Што се ставова у вези с равноправношћу полова тиче, установљено је да су студенти доста либерално оријентисани, изузев у случају могућности да хомосексуални парови усвајају децу. Хомосексуалност је и међу најмање прихваћеним понашањима, њу прихвата тек 27,7 одсто испитаних, при чему су студенткиње толерантније од студената. Абортус је оправдан за 34,5 одсто, развод за 60, вантелесна оплодња за 75одсто испитаних. Што се проблематичних понашања у личним односима тиче, резултати су потврдили родне стереотипе, па студенти мушког пола далеко више оправдавају ванбрачне афере, паи проституцију.

Више од половине (60 одсто) анкетиранихсрпство повезује с православљем, што не изненађује с обзиром на то да су се новоизграђени национални идентитети на овим просторима за време и након ратова заснивали највише на религијској припадности.

Истраживање је обухватало и питањеко је и у којој мери одговоран за недавне сукобе на Балкану. Далеко највише њихсматра да је до сукоба дошло услед интереса националних елита (80 одсто), али и због мешања страних сила (79одсто).Затим, 56 одсто испитаних за сукобе окривљује национализам балканских народа, а 27 одстоњихову „ратничку културу“.

Према истраживању Стјепана Гредеља из 2004, подједнак број, нешто мање од трећине младих, кривца за сукобе видело је у страним силама, као и у балканским национализмима. Овај податак нам указује на то како се уз већи временски отклон, слика о узроцима сукоба полако усмерава у корист својеврсне денационализације конфликта.

Какав јеоднос студенатапрема суседним народима?Испоставило седа је национална дистанца најмања према Грцима, затим према Македонцима, па Црногорцима и Словенцима, док је нетрпељивост највећа (али и релативно ниска) према Албанцима, нешто мања према Ромима, те Бошњацима. Но, генерално гледајући, степен прихваћености свих суседних народа изузетно је висок, с тим што се једино у случају Албанаца и Рома, чак две трећине студената никад не би одлучило за партнерски однос с припадником ових народа.Али би их већина прихватила као комшије, колеге, пријатеље.

На питање да ли подржавају придружење Србије ЕУ, 58 одсто је одговорило потврдно, а 42 одстоодречно (неутралан став није предвиђен упитником). Разлози за прихватање су изразито утилитарни: 71 одстосматра да би им прикључивање донело више прилика за путовања, 64 одсто више могућности за рад и студирање где желе.

Што се тиче промена до којих ће према њиховом мишљењу доћи након уласка Србије у ЕУ, највећи број испитаних очекује повећан одлазак наших суграђана у иностранство (65 одсто), повећање утицаја странаца на догађаје у нашој земљи предвиђа 57 одсто, економски раст 44одсто...

Резултати истраживања су показали општуразочараност младих политичким системом управљања у земљи, али и низак степен поверења у друге људе, као и у државне, грађанске и међународне институције.С друге стране, висок ниво толеранције спрам других народа, те истицање равноправности полова, показују да млади у овим сегментима полако напуштају националистичку и патријархалну заоставштину. Ипак, идеали су, ма колико они либерални били, у опасности да посустану у судару с неумољивом стварношћу,уколико их она не подржава.

Политиколог - културолог