Meni

Ostali komentari

Tako mi Vlasi govorimo

Pitao sam jednom iznebuha velikog srpskog pesnika Vaska Popu, inače rumunskog porekla (što on nije skrivao) i sledeće: ,,Vasko, šta ti misliš o nama, Vlasima?”

Pitanjem sam nehotice iznenadio i njega, koliko i sebe. Neki vidljivi motiv i konkretan povod za ovo pitanje nisam imao – onako.

Vasko me kratko i hladno pogledao i rekao: ,,O Vlasima mislim – sve najbolje”. I ništa više.

Hvala ti, Vasko. Dalje, razume se, nisam mogao da pitam. Sve bi to bilo neko usitnjavanje, nepoštovanje velikog pisca i čestitog čoveka.

O bitnim stvarima, znalo se, Vasko Popa je govorio jasno, odgovorno, kratko, lapidarno. Kao kakvim narodnim izrekama.

Sledeći ovaj Vaskov primer i princip, prirodno zaključujem da sve stvari, pojave i ličnosti treba nazivati njihovim istinskim, suštinskim imenom. Kao i samu tu reč Vlasi, koju treba poimati čista uma i srca i kazivati je bez dlake na jeziku i strepnje u duši: Vla…si, Vla-si…

Jedino tako ćemo je čuti u njenom iskonskom i istinskom  značenju. Za sve autentične Vlahe ta reč se jedino tako i izgovara i čuje. Kad kažem autentične, imam na umu i to da odnedavno među nama postoje i izvesni ,,novokomponovani Vlasi”, koji se Vlasima nazivaju samo uslovno (pa čak i u zvaničnim nazivima svojih stranaka i strankica!) u nekoj privremenoj, prelaznoj fazi. Sada Vlasi, a sutra…e, to ćemo lepo uvideti. I to je to.

A ja bih da se stalno vraćamo na one prelepe, iskrene i tačne reči Vaska Pope, pesnika za sva vremena i na svim svetskim meridijanima.

Avaj, krenimo dalje.

Iskren da budem, zgadile su mi se neke jeftine i neduhovite ,,krilatice” o Vlasima, kao takvima. Tu, pogotovo, dve izdvajam, jer me one i najviše bole.

Ponavljalo se i ponavlja se i danas, do izlizanosti i nemušte pojmovnosti i značenja: ,,Da se Vlasi ne sete”…

Čega, zašto? To se, uzgred, ne kazuje. Važna je tu samo uvreda! Da li uopšte treba komentarisati činjenicu da se takvom imbecilijom istovremeno vređaju svi Vlasi, bez ostatka – kao nekakvi umni panjevi, jalovo tle razuma i mišljenja, parije – čovečuljci. Recimo i to…Vlasi su tupi i glupi, nedosetljivi, nema dvojbe, zar ne? A zar je – tako? Tu sad ima neka ,,dodatna kvaka”, aluzija – sačekuša.

Postavlja se tu posve logično pitanje – sa čijih se to etničkih (eventualno) ili (socijalno) interesnih pozicija ova nebuloza izgovara i usmerava. Sa srpskih, uverena sam – nije. Za to imam veoma jednostavno objašnjenje. Svi preci Srba i Vlaha ginuli su za istu zemlju, vekovima i u svim mogućim bojevima i ratovima, od srednjeg veka do danas, donedavno. Ostale su zauvek tu potresne priče, legende i pravi mitovi – o prijateljstvu i bratstvu, o zajedničkoj borbi i tragičnoj pogibiji. Hvala im. A nama – neka je i primer i opomena.

No, ubrzo stižemo i do one druge – još opakije floskule i poštapalice. Čuj to samo – vlaška republika!

Ne misleći mnogo i ne trepnuvši pri tome, neki neumnici olako (odviše olako!) umeju da prevale preko jezika tu otrovnu sintagmu: ,,Vlaška republika!” Ali ko to samo pušta u promet, u zlodejstvo? Ponajviše se tu, sva je prilika, cilja na region Timočke Krajine.

Ma kakva republika, kakvi bakrači?! Kod Vlaha tu, obično, uz gorki osmeh ide i pokoja žestoka psovka, na vlaškom ili na srpskom, svejedno. Najčešće –na oba jezika, za svaki slučaj i da se zna. Da se daleko čuje i da se upamti.

Moj komentar je sledeći: ja lično još nisam sreo takvoga Vlaha (ali, pravog, autentičnog, našeg!) koji kaže da mu treba baš takva – samo vlaška, i to republika! Kud se samo denuše, pri tom, one naše silne monarhije? Barem po ovom pitanju.

Vlasi su se već davno setili i nema tu prostora za još nešto drugo i dodatno. Vlasi imaju svoju zemlju i republiku. Oni su osnivački, formativni i konstitutivni deo Srbije. I kao živalj i kao prostor, kao istorijska tradicija i savremena realnost. Tu je ama baš sve jednom zauvek odlučeno: Vlasima je domovinska matica Srbija. Što bi Rumuni kazali: Matca de Patrie! Baš to: Domovinska matica!

Ako je reč o jeziku i tu treba jasno kazati i samo istinu: vlaški jezik Vlaha u Srbiji je specifičan idiom, narečje i dijalekt u velikoj i glasovitoj porodici romanskih jezika (koja svoj koren ima u carskom jeziku latinske imperije), a u prvom redu rumunskog (sa svim njegovim etimološkim sadržajima i pojmovima, menama, dopunama, obogaćenjima…zbog čega je on, sa svoje strane, između ostalog i pun slavizama, odnosno srbizama, pogotovo u njegovom ,,vlaškom”, upotrebnom segmentu. Neka je svima jasno – tako mi Vlasi govorimo!

književnik i prevodilac

Adam Puslojić Srbovlah
objavljeno: 04.06.2010.

Poslednji komentari

mirko vla požarevac | 20/12/2010 20:45

Tako mi vlasi govorimo na srpskom a na našem rumunski rumunješće e sad vi gospodo tz vlasi nađite se u ovom kontestu dalije to neka zabuna ili realnost to možete da vidite i čitate iz knjige dokument o vlasima pa kaže Edvard kardelj komunista na sednici vlasi imaju tri hiljade rečii zbog togaim treba dati bogatiji rečnik to jest srpski nemožemo im razvijati njihovu kulturu pošto je ona slaba nego im pružiti srpsku kulturu znači drugim rečima nedati im ništa . Ato znači ljudi dasmo bili u robstvo i dan danas .Knjiga dokument o vlasima iz zaječarskog istorijskog arhiva 1945-1999 godine Slavoljub Gacović

danedx zurka | 30/12/2010 17:23

Mirko vla,pa kad se prestavljas sa ovim imenem nemopj molite vise da kaes nikome cuvaj za sebe,da vla nije rumuni nego vla je vla,postojala i vlaska republika nekada .Vlasui SU vlasi nikad RUMUNI rumuni lopovi ubice i prosijaci .nego mi vlasi sasvim drugo posten radan vredan lep narod a bogat .i molim te dista stime vlasi nisu rumuni...imao mi nasu vlasku stranku i presdnika bogatiji za jedan jezik vise od srba ..

Slobodan iz Beca | 05/03/2012 09:58

Zapazio sam, za vreme gradjanskog rata u Jugoslaviji, opis razgovora nemackog pisca Handkea sa jednim ucenikom u Timockoj krajini. Navodno, gospodin Handke je pitao djaka da li zeli da ima vlasku skolu. Dete je odgovorilo: "Vec idem u jednu, nisam lud da idem u dve".

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije