Један састанакпротекле недеље привукао је велику пажњу медијаи изазвао реакције, како учесника састанка, тако и оних који на том скупу нису били.

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, састао се с једним бројем чланова клуба „Привредник”. Ако се одбаце приземни коментари као што су – ,,шта ће он с тајкунима” и сл., овај састанак може представљати нову страницу у изразито конфликтним односима послодаваца и запослених, односно њихових синдиката. Пракса савремених, демократских индустријских односа потврђује да се социјална демократија заснива на минималним заједничким интересима света рада и света капитала. Утом смислупознате суситуације када су синдикати и послодавци заједнички наступали пред државом у намерида је натерају да уради свој део посла, а пре свега дауспостави владавину права и оно што се заједничким именитељем назива,,повољно и подстицајно пословно окружење”. Тема састанка потврђује да оба социјална партнера – привредници (клуб „Привредник” окупља оне који запошљавају велики број радника и имају значајно учешће и утицај на економскиживот друштва)и синдикат имају једну тачку слагања,да је главна препрека економском и технолошком развоју Србије,и на тој основи бржем запошљавању и порасту стандарда, управо држава, односно политика коју она води. Нико се није запитао како политичке власти гледају на то.

На састанак у клубу „Привредник” треба гледатикао нанастојање да се на новим основама, са социјалним партнерима који имају и легалитет и легитимитет,успоставенов концепт и пракса колективног преговарања–право запослених на информисање, консултовање, саодлучивање и социјални дијалог, који је, и поред Закона о Социјалноекономском савету,остао мртво слово на папиру. То наравно не иде у прилог досадашњим актерима социјалног дијалога, који су од државе добили октроисану репрезентативност, која је истовремено била и акт дискриминације према другим синдикатима. Треба имати у виду и тода држава таковелики поклон никоме не даје бесплатно. То потврђује и чињеница да је управо у току процес утврђивања репрезентативности синдиката.

Коначно, једналаста не чини пролеће. Време које је пред нама показаће да ли је овај састанак био још један добронамерни покушај или први корак у правцу успостављања нових односа у троуглу држава,послодавци,синдикати.

У очекивању одговора, кандидујем прво питање за будуће разговоре синдиката и клуба „Привредник” – право запослених да се без икаквих ограничења и притисака слободно синдикално организују и остварују друга синдикална права, као и ултимативни захтев синдиката да чланови клуба „Привредник” прво рашчисте пред својом кућом са нецивилизацијским поступцима као што су неплаћање пореза и доприноса за запослене, неисплаћивање зарада, уцењивање жена да потпишу изјаву којом се за одређено време одричу материнства, као условаза запошљавање итд.При томе, под ,,њиховом кућом” не мислим само на њихова предузећа већ и насвепредузетникекоји се тако нецивилизацијски понашају. То ће бити тест њихове реалне способности и спремности да граде социјалну тржишну привреду и односе социјалног партнерства без чега сваки други преговори неће имати смисла.

професор Мегатренд универзитета