Остали коментари
Дарко Маринковић
Тест и за синдикат и за привреднике
Кандидујем прво питање за будуће разговоре синдиката и клуба „Привредник” – право запослених да се без икаквих ограничења и притисака слободно синдикално организују
Један састанакпротекле недеље привукао је велику пажњу медијаи изазвао реакције, како учесника састанка, тако и оних који на том скупу нису били.
Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, састао се с једним бројем чланова клуба „Привредник”. Ако се одбаце приземни коментари као што су – ,,шта ће он с тајкунима” и сл., овај састанак може представљати нову страницу у изразито конфликтним односима послодаваца и запослених, односно њихових синдиката. Пракса савремених, демократских индустријских односа потврђује да се социјална демократија заснива на минималним заједничким интересима света рада и света капитала. Утом смислупознате суситуације када су синдикати и послодавци заједнички наступали пред државом у намерида је натерају да уради свој део посла, а пре свега дауспостави владавину права и оно што се заједничким именитељем назива,,повољно и подстицајно пословно окружење”. Тема састанка потврђује да оба социјална партнера – привредници (клуб „Привредник” окупља оне који запошљавају велики број радника и имају значајно учешће и утицај на економскиживот друштва)и синдикат имају једну тачку слагања,да је главна препрека економском и технолошком развоју Србије,и на тој основи бржем запошљавању и порасту стандарда, управо држава, односно политика коју она води. Нико се није запитао како политичке власти гледају на то.
На састанак у клубу „Привредник” треба гледатикао нанастојање да се на новим основама, са социјалним партнерима који имају и легалитет и легитимитет,успоставенов концепт и пракса колективног преговарања–право запослених на информисање, консултовање, саодлучивање и социјални дијалог, који је, и поред Закона о Социјалноекономском савету,остао мртво слово на папиру. То наравно не иде у прилог досадашњим актерима социјалног дијалога, који су од државе добили октроисану репрезентативност, која је истовремено била и акт дискриминације према другим синдикатима. Треба имати у виду и тода држава таковелики поклон никоме не даје бесплатно. То потврђује и чињеница да је управо у току процес утврђивања репрезентативности синдиката.
Коначно, једналаста не чини пролеће. Време које је пред нама показаће да ли је овај састанак био још један добронамерни покушај или први корак у правцу успостављања нових односа у троуглу држава,послодавци,синдикати.
У очекивању одговора, кандидујем прво питање за будуће разговоре синдиката и клуба „Привредник” – право запослених да се без икаквих ограничења и притисака слободно синдикално организују и остварују друга синдикална права, као и ултимативни захтев синдиката да чланови клуба „Привредник” прво рашчисте пред својом кућом са нецивилизацијским поступцима као што су неплаћање пореза и доприноса за запослене, неисплаћивање зарада, уцењивање жена да потпишу изјаву којом се за одређено време одричу материнства, као условаза запошљавање итд.При томе, под ,,њиховом кућом” не мислим само на њихова предузећа већ и насвепредузетникекоји се тако нецивилизацијски понашају. То ће бити тест њихове реалне способности и спремности да граде социјалну тржишну привреду и односе социјалног партнерства без чега сваки други преговори неће имати смисла.
професор Мегатренд универзитета
Последњи коментари
Cudan komentar koji opravdava dogovor Sindikata i poslodavaca. Ovakvim pisanjem opravdava se i kupovina predhodnih 'Predsenika' Sindikata od strane drzave i poslodavaca. Kakav je to dogovor to dogovor, da li se i ovaj skupo prodaje, pokrivajuci se Svetskom krizom, koja je kod nas prosla, Dinkic. Kod nas je sve okrenuto naopako, pogledajte Grcku, i na samu pomen zamrzavanja plata i penzija odmah je na ulicu izaslo nekoliko miliona ljudi, isto u Italiji, Francuskoj. Ljudi nece da placaju greske drzave. Mi hocemo.
Tajkunska privatizacija društvene imovine,taj uistinu "prizeman" čin kojem je bilo izloženo radništvo Srbije proteklih decenija,ostvarivala je svoju "legalnost" u jednom istorijskom trenutku koga karakteriše krah institucija i ignorisanje i samog pojma prava i pravne države.U jednom de facto autokratskom režimu vlasti oktroisani su zakoni koji su samo formalno provlačeni kroz zakonodavno telo, a na podlozi kojih su neki sadašnji "ugledni" akteri započeli i većinom završili "privatizaciju" društvene imovine.Postavlja se pitanje:Za koju grupu građana je ovakva privatizacija legitimna,odnosno istorijski,moralno i pravno opravdana?Najširi sloj stanovništva,radništvo,ne spada u tu procentualno malu grupu tranzicionih aktera,koja sada manipuliše njim suprotstavljajući ga državi od koje ga tobože prosvećeno štiti.Bolest nepravde koja je tajkunskom privatizacijom naneta radništvu neće prestati da deluje njenim pukim poricanjem,a ni zataškavanjem sprege sindikalne vrhuške i domaćih tajkuna.
"синдикати и послодавци заједнички ... пред државом у намери да је натерају да уради свој део посла, а пре свега да успостави владавину права ..." Слажем се са "пријатељем народа", али ћу у овом тренутку занемарити порекло и тајкуна и њиховог богатства. За коментар текста г.Д.Маринковића је важнија општепозната чињеница да синдикат као представник радника и послодавци НЕ МОГУ имати исти приступ у формирању радног права и примени тог праваод стране државе. Најбољи пример је закон о раду за који је Бриселсак централа гранског синдиката изрекла довољно критика да не буде донет, а камо ли примењен. А држава га је донела и примењује га на штету радника. Једино добро у тексту је на крају о поштовању МИНИМАЛНИХ права радниак, али то спада у фантастику, нарочито ако се очекује помоћ тајкуна - послодаваца. Као да није јасно да је увођење најлибералније неолибералне економије учињено искључиво у корист тајкуна, а против раднока, који са оваквим синдикатом разједињени, дезорјентисани и беспомоћни






