1. S reformama i usklađivanjem penzijskog i invalidskog osiguranja sa međunarodnim standardima počelo se još 2002. a zatim nastavljeno 2003. i 2005. godine. Jedan od ciljeva tih promena svakako bilo je i smanjenje izdvajanja sredstava iz budžeta za isplate penzija, kao i smanjenje učešća rashoda za penzijsko i invalidsko osiguranje u BDP-u, na čemu se i sada insistira.

Penzioneri su na osnovu tih promena, u odnosu na druge korisnike budžeta (prosveta, zdravstvo, državna uprava), podneli najveći tranzicioni teret. A zbog promena u načinu i dinamici usklađivanja penzija od 2002. do kraja prošle godine, kao i zbog nezakonitog prelaska na nov način usklađivanja penzija od 1. januara 2002. i 1. januara 2006. (u odnosu na odredbe koje su bile na snazi do 31. decembra 2001), penzioneri su primili 16 prosečnih penzija manje (prosek iz decembra 2009). Naime, 1. januara 2002. godine izmenama i dopunama tadašnjeg saveznog zakona o osnovnim pravima penzijskog i invalidskog osiguranja uvedena je tzv. švajcarska metoda usklađivanja penzija, prema kojoj su penzije počele da se usklađuju sa 50 odsto kretanja zarada i 50 odsto kretanja troškova života, za razliku od propisa prema kojima su se penzije usklađivale s kretanjem zarada zaposlenih. U aprilu 2003. počela je primena novog reformskog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Zakon o PIO). Ovim zakonom preuzete su u potpunosti odredbe o tekućem usklađivanju penzija, odnosno preuzeta je „švajcarska metoda”.

Od 1. januara 2006. izmenama i dopunama Zakona o PIO radikalno se menjaju način i rokovi tekućeg usklađivanja penzija. Prelazi se na usklađivanje isključivo prema kretanju troškova života, ali ne odmah već postupno. Smanjuje se učešće zarada kod usklađivanja penzija za po 12,5 odsto godišnje da bi se sa usklađivanjem penzija isključivo prema troškovima života počelo 2009. godine. Uz to, utvrđena je zaštitna norma prema kojoj u naredne tri godine, računajući od 1. januara 2006, prosečan iznos penzije isplaćene za prethodnu godinu ne može biti manji od 60 odsto prosečne neto zarade zaposlenih u republici. Ali do primene ove zakonske odredbe za 2008. godinu nije došlo jer su penzije, u međuvremenu, zamrznute.

2. Ako se pod predstojećom reformom penzijskog sistema podrazumeva „da nešto košta manje, a ne više”, kako je na sednici skupštine rekao ministar finansija, onda se sa drastičnim promenama, u odnosu na visinu penzija, nastavlja i od oktobra 2008, kada su penzije zamrznute suspendovanjem zakonskih odredaba o njihovom tekućem usklađivanju. Penzije su ostale zamrznute u 2009. godini, a ostaće zamrznute i u 2010. Inače, vanredno povećanje penzija za deset odsto od oktobra 2008. penzionerima nije poklonjeno, tj. ono je, uglavnom, pokrilo pravo na vanredno usklađivanje penzija za 2008. godinu, koje im je pripadalo po zakonu, jer je prosečna penzija u toj godini bila niža od 60 odsto prosečne zarade. Da je došlo do vanrednog usklađivanja penzija za 2008. godinu, prosečna penzija bi od 1. januara 2009. iznosila 21.500 dinara, što je manje samo za oko 200 dinara od 21.711. dinara, koliko iznosi prosečna penzija sa vanrednim usklađivanjem od deset odsto.

3. Povodom skupštinske rasprave o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim je regulisano pitanje zamrzavanja penzija i u 2010. godini, pominje se 63 odsto učešća prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi i smatra se da je time materijalni i socijalni položaj penzionera poboljšan. Ovako visok procenat učešća prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi rezultat je promene metodologije za izračunavanje prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Po novoj metodologiji, koja se primenjuje od 1. januara 2009, prosečna neto zarada je smanjena za više od 10 odsto u odnosu na iznos prosečne neto zarade koji bi bio utvrđen po metodologiji primenjivanoj do tada. Samim tim, od 1. januara 2009. za toliko je povećano učešće prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi a da nije došlo ni do kakvog povećanja penzija, jer su penzije zamrznute od oktobra 2008.

Povodom pominjanja podatka da sredstva za isplatu penzija iznose 13-14 odsto BDP-a treba imati u vidu to da je ukupnim sredstvima za isplatu penzija obuhvaćen i doprinos za zdravstveno osiguranje, koji se plaća po stopi od 12,3 odsto na iznos svake isplaćene penzije. Ako bi se izuzeo ovaj doprinos procenat učešća sredstava za isplatu penzija u BDP-u bio bi znatno manji. Takođe, iz ukupne mase sredstava za isplatu penzija treba izdvojiti i sredstva za povećane obaveze koje nastaju na ime sticanja i ostvarivanja prava na penziju pod posebnim, odnosno povoljnijim uslovima, određenih kategorija osiguranika (učesnici NOP, bivši savezni MUP i SSIP, administrativne penzije, izuzetne penzije...).

penzioner, stručnjak za sistem penzijskog i invalidskog osiguranja