1. С реформама и усклађивањем пензијског и инвалидског осигурања са међународним стандардима почело се још 2002. а затим настављено 2003. и 2005. године. Један од циљева тих промена свакако било је и смањење издвајања средстава из буџета за исплате пензија, као и смањење учешћа расхода за пензијско и инвалидско осигурање у БДП-у, на чему се и сада инсистира.

Пензионери су на основу тих промена, у односу на друге кориснике буџета (просвета, здравство, државна управа), поднели највећи транзициони терет. А због промена у начину и динамици усклађивања пензија од 2002. до краја прошле године, као и због незаконитог преласка на нов начин усклађивања пензија од 1. јануара 2002. и 1. јануара 2006. (у односу на одредбе које су биле на снази до 31. децембра 2001), пензионери су примили 16 просечних пензија мање (просек из децембра 2009). Наиме, 1. јануара 2002. године изменама и допунама тадашњег савезног закона о основним правима пензијског и инвалидског осигурања уведена је тзв. швајцарска метода усклађивања пензија, према којој су пензије почеле да се усклађују са 50 одсто кретања зарада и 50 одсто кретања трошкова живота, за разлику од прописа према којима су се пензије усклађивале с кретањем зарада запослених. У априлу 2003. почела је примена новог реформског Закона о пензијском и инвалидском осигурању (Закон о ПИО). Овим законом преузете су у потпуности одредбе о текућем усклађивању пензија, односно преузета је „швајцарска метода”.

Од 1. јануара 2006. изменама и допунама Закона о ПИО радикално се мењају начин и рокови текућег усклађивања пензија. Прелази се на усклађивање искључиво према кретању трошкова живота, али не одмах већ поступно. Смањује се учешће зарада код усклађивања пензија за по 12,5 одсто годишње да би се са усклађивањем пензија искључиво према трошковима живота почело 2009. године. Уз то, утврђена је заштитна норма према којој у наредне три године, рачунајући од 1. јануара 2006, просечан износ пензије исплаћене за претходну годину не може бити мањи од 60 одсто просечне нето зараде запослених у републици. Али до примене ове законске одредбе за 2008. годину није дошло јер су пензије, у међувремену, замрзнуте.

2. Ако се под предстојећом реформом пензијског система подразумева „да нешто кошта мање, а не више”, како је на седници скупштине рекао министар финансија, онда се са драстичним променама, у односу на висину пензија, наставља и од октобра 2008, када су пензије замрзнуте суспендовањем законских одредаба о њиховом текућем усклађивању. Пензије су остале замрзнуте у 2009. години, а остаће замрзнуте и у 2010. Иначе, ванредно повећање пензија за десет одсто од октобра 2008. пензионерима није поклоњено, тј. оно је, углавном, покрило право на ванредно усклађивање пензија за 2008. годину, које им је припадало по закону, јер је просечна пензија у тој години била нижа од 60 одсто просечне зараде. Да је дошло до ванредног усклађивања пензија за 2008. годину, просечна пензија би од 1. јануара 2009. износила 21.500 динара, што је мање само за око 200 динара од 21.711. динара, колико износи просечна пензија са ванредним усклађивањем од десет одсто.

3. Поводом скупштинске расправе о изменама и допунама Закона о ПИО, којим је регулисано питање замрзавања пензија и у 2010. години, помиње се 63 одсто учешћа просечне пензије у просечној нето заради и сматра се да је тиме материјални и социјални положај пензионера побољшан. Овако висок проценат учешћа просечне пензије у просечној нето заради резултат је промене методологије за израчунавање просечне зараде без пореза и доприноса. По новој методологији, која се примењује од 1. јануара 2009, просечна нето зарада је смањена за више од 10 одсто у односу на износ просечне нето зараде који би био утврђен по методологији примењиваној до тада. Самим тим, од 1. јануара 2009. за толико је повећано учешће просечне пензије у просечној нето заради а да није дошло ни до каквог повећања пензија, јер су пензије замрзнуте од октобра 2008.

Поводом помињања податка да средства за исплату пензија износе 13-14 одсто БДП-а треба имати у виду то да је укупним средствима за исплату пензија обухваћен и допринос за здравствено осигурање, који се плаћа по стопи од 12,3 одсто на износ сваке исплаћене пензије. Ако би се изузео овај допринос проценат учешћа средстава за исплату пензија у БДП-у био би знатно мањи. Такође, из укупне масе средстава за исплату пензија треба издвојити и средства за повећане обавезе које настају на име стицања и остваривања права на пензију под посебним, односно повољнијим условима, одређених категорија осигураника (учесници НОП, бивши савезни МУП и ССИП, административне пензије, изузетне пензије...).

пензионер, стручњак за систем пензијског и инвалидског осигурања