Свака политичка организација и њена најдубља хијерархија изузети су од закона, јер наређење или воља вођепостаје сам закон који је једина дужност коју испуњавају шрафови механизма мислећи да на тај начин испуњавају захтеве своје воље. Дужност је, дакле,испуњавати вољу вође не мислећи о последицама које могу бити катастрофалне по оног ко живи или бар покушава живети поред њега.

Кад је прекорачена та граница која дели властиту вољу од воље другог, која све време покушава да наметне своје принципе који се очитују само у једном – уђи у механизам вође и његове воље, а као награду за то добићеш ослобађање од било какве одговорности? Зашто је такав један корак учињен? Зар сваки шраф механизма заиста мисли да није ни за шта одговоран само зато што као основни принцип свога деловања има наређење другог који је изнад њега? Мислим да они заиста тако и мисле јер не живе више они као појединци већ воља другог је оно што битно одређује њихове животе. Понекад чине и више од онога што је у том тренутку потребно мислећи да ће тако дуже остати у милости воље вође која можда у том тренутку није могла да им саопшти свој став о поступку који су учинили, али се свакако са њиме слаже и одобрава га.

Унутрашњи критичари не схватају или не желе да прихвате да је основни разлог што већ до сада нису остварили своје идеје у схватању слободе као одговорности, јер одвајају слободу и одговорност. Одговорност их оптерећује и сматрају је сувишном у дефинисању појма слободе. Задовољавају се схватањем слободе у мишљењу која у себи не садржи никакву одговорност, јер са слободом у деловању не знају шта да раде јер једноставно имају страх од тако схваћене слободе и због тога остају само неми сведоци који проматрају.

Да ли стварно мисле да их то ослобађа одговорности, ако на нешто што их уништава и све више претвара у једну празну љуштуру, у једну мртву душу, само окрену главу као да се то не догађа њима самима? Самим тим поступком ћутљивог проматрања дају за право оној другој страни да то схвати као одобравање и прихватање сваког поступка који учине и који ће чинити само у много горем облику са њима самима. Шраф механизма је одавно прекорачио границу и тешко је зауставити један такав процес склањајући се са пута и окрећући главу у страну.

дипломирани  филозоф