(Одговор г. Јану Бризи и г. Љубиши Николину)

Текст г. Јана Бризе („Војвођански дневник и тврдоглаве чињенице”, 29. 7. 2009) завршава се реченицом да о „пропагандним порукама у временској прогнози у војвођанском дневнику нема смисла трошити речи”. Због тога је скренуо расправу на тему – о програмским садржајима у РТВ – која је, иначе, била узгредна у мом тексту.

Ја сам још више уверен да има смисла трошити речи о овом проблему. А да има оправдања за расправу и да треба трошити речи, потврђује и прилично агресиван текст г. Николина („Страх од измишљене опасности”, 30. 7. 2009).

У једном тексту се тврди да постоји оскудација у вестима из Војводине на телевизији РТВ (Ј. Бриза) при чему није баш јасно у којим информативним емисијама, а у другом се брани статус РТВ као регионалног медијског сервиса и његово право да информише грађане Војводине о свему што се догађа у Војводини, као и да извештава о свакодневној активности г. Пајтића (Љ. Николин). Очигледно се ради о две различите оцене програмских садржаја (мало–довољно) а то се може расправити на једној другој равни у којој би се поставило питање анализе садржаја програма РТВ, као и питање да ли у Војвођанском дневнику има места и за неког другог (опозиционог) политичара а да није из покрајинске администрације. Сачекајмо такву расправу. (У њој се не би заобишао симптоматичан извештај о успеху српских ватерполиста.) Сада је тренутак да анализирамо политичку семантику временске прогнозе у дневнику о коме је реч. Овај део информативног корпуса никако није политички неутралан. Црна Гора је ограничавала небо у својим дневницима. Погледајте временску прогнозу ХРТ. Зашто није само хрватска територија на екрану, већ и територије БиХ, Црне Горе и западне Војводине? Вести о времену су само један слој информативне поруке. Други је територија на коју се прогноза односи а ту је већ реч о политичко-државној категорији.

Г. Николин брани право грађана Војводине да буду информисани. Где је открио да се залажем за смањивање „права Војвођана” (његов израз)? Моја критичка реч је била управо у корист права на вест о времену. А разлике у тумачењу овог права произлазе из начина на који г. Николин схвата медијски сектор друштва и права грађана Србије. За њега је одговор казуистички: погледаће Кикинђанин   прогнозу на РТС и кренути на пут. Запрепашћујуће од једног главног и одговорног уредника јавног сервиса! Ако се, примера ради, аморалне бљувотине емитују на једном каналу, најбоље је да употребите даљински! Па где је ту општи интерес друштва? Не само да Кикинђанин има информативно право да се обавести о сутрашњем времену, већ има право да чује и какво је време на територији целе Републике. А и онај ко живи у Београду, а није погледао РТС, такође има право да сазна какво га време очекује у Нишу преко Војвођанског дневника. Ако једна локална станица у Београду обавештава о времену у Европи, ваљда може и РТ Војводине да изађе у сусрет правима оних који финансирају тај сервис.

Схватање медијског сектора у друштву г. Николин повезује са регионалним интересом, мало Војводине, мало Војвођана. На моје упозорење да се територијализацијом временске прогнозе шаљу и имплицитна значења, као што је визуелна представа простора, свест о територији, и некој врсти посебности, г. Николин одговора да „нема војвођанске нације”, што ја нисам ни написао, и да ширим страх од измишљене опасности. Не знам где је пронађен мој страх. Опасност од стране грађана Војводине не постоји, али од лоше употребе медија, чију јавну снагу не пориче ниједан озбиљан теоретичар медија, и те како постоји. Они који су упућени у истраживања медија знају врло добро шта је то медијска и стварна слика друштва, медијска производња стварности. У ту мрежу медија уплићу се мале и велике вести. Политичка мисао зна да је сваки конац у клупку јавног живота од неког значаја. Све што се појави као догађај, имало је претходни процес припреме. Указао сам на могућне последице „заробљавања” времена на ТВ екрану. Питање је било, и сада га понављам, упркос забашуривању г. Николина, да ли грађанин Србије и Војводине, из чијих плата се финансира јавни сервис, имају право да се обавести о времену у целој Републици Србији или треба да окреће други канал. А критичка реч је увек добродошла и она није, на срећу, унапред прописана. Ако се нека права толико увећају да угрожавају друга права, сигурно да захтев за равнотежу има пуно рационално и политичко оправдање. Заправо, питање од кључног значаја гласи: ако институција која треба да промовише јавни интерес учини какву политичку, националну или културну штету, како остварити начело одговорности?

Поздрављам на крају ове преписке – бар с моје стране – г. Јана Бризу и г. Љ. Николина са надом да ћу из Београда моћи да сазнам преко Дневника РТ Војводине у 22.00 какво ме време очекује у Прокупљу. Ништа погрешније, видети у томе приватну ствар.

социолог, научни саветник