Meni

Ostali komentari

Za izbeglice ništa novo

Izmena Zakona o izbeglicama neće pomoći u rešavanju dva ključna problema integracije – stanovanja i zapošljavanja

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, po mišljenju Koalicije udruženja izbeglica nije u interesu većine od 350.000 sadašnjih i bivših izbeglica, odnosno neće suštinski doprineti rešavanju problema stanovanja i zapošljavanja, što su dva ključna pitanja u procesu integracije izbeglih.

Po našem mišljenju, Vlada Srbije je izmene zakona predložila samo zbog međunarodnih obaveza Srbije, odnosno zbog preporuke Saveta Evropske unije, kao i da bi ispoštovala volju donatora (EU, UNHCR-a i dr), da se nepokretnosti izgrađene njihovim sredstvima, a koje su postala državna svojina, pod povoljnim uslovima prenesu u svojinu izbeglim licima. Inače, za potrebe izbeglih i raseljenih u Srbiji je prethodnih godina izgrađeno 3.000 kuća i stanova, od čega je više od 85 odsto sredstava obezbeđeno donatorskim programima.

U usvojenom zakonu, međutim, uslovi za kupovinu nepokretnosti koje su izbegla lica dobila u zakup vrlo su restriktivni i nedovoljno precizni (član 19i), a isto važi i za uslove pod kojima izbegla lica mogu tražiti pomoć u rešavanju stambenih potreba (član 19b).

Nažalost, 530 porodica iz sedam gradova (Niš, Valjevo, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Pančevo i Stara Pazova) čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske vlade, po ovom zakonu, nema pravo na otkup stanova već samo na zakup na određeno vreme. Prema Memorandumu o razumevanju, koji su potpisali predstavnici srpske i italijanske vlade pre nekoliko godina, program izgradnje navedenih stanova zvao se Program trajne integracije. Zbog toga se 530 porodica pita da li program trajne integracije znači zakup na određeno vreme ili on podrazumeva pravo otkupa pod povoljnim uslovima, odnosno trajno rešavanje svog stambenog pitanja.

Nisu tačne ni tvrdnje predstavnika vladajuće koalicije da će nova zakonska rešenja omogućiti zatvaranje preostalih 60 kolektivnih centara, ako se zna da je broj ovih centara i bez novog zakona sa oko 700 (koliko ih je bilo 1995. godine) sveden na sadašnjih 60.

Ipak, ključna zamerka novom zakonu jeste njegova neobaveznost. U članu 19 piše da sadašnjim i bivšim izbeglicama, „radi njihove integracije Republika Srbija može rešavati njihove potrebe”. Mi u Koaliciji udruženja izbeglica smatramo, međutim, da Srbija ima moralnu obavezu da, u daleko većem obimu nego do sada, pomogne rešavanje ključnih pitanja integracije izbeglica, posebno ako se zna da ostvarivanje imovinskih, stečenih i drugih prava izbeglih u mestima prethodnog prebivališta ide veoma sporo. Nažalost, u prošloj godini vlada je za realizaciju akcionih planova za izbegla i raseljena lica u 60 opština i gradova odvojila svega 78 miliona dinara za rešavanje njihovih stambenih potreba dodelom paketa građevinskog materijala.

Jedan od načina za rešavanje stambenih potreba izbeglica jeste i uzimanje zajmova pod povoljnim uslovima od Banke za razvoj saveta Evrope. Smatram da je vlada u vezi sa uzimanjem povoljnih zajmova učinila veoma malo, a navešću i konkretan primer. Ta banka je septembra 2005. godine odobrila Vladi Srbije zajam od 20 miliona evra za rešavanje stambenih potreba izbeglica. Vlada je 10 miliona evra preusmerila za obnovu stambene infrastrukture ugrožene klizištima u centralnoj Srbije, dok preostali deo zajma još ne koristi.

Zbog svega ovoga, Koalicija udruženja izbeglica je predložila da se osnuje poseban fond za pružanje pomoći izbeglica, ali je nažalost Komesarijat za izbeglice odbio da razgovara o ovoj našoj inicijativi uprkos tome što i Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica, usvojena maja 2002. godine, predviđa osnivanje fonda za socijalnu i pristupačnu stambenu izgradnju, čiji inicijalni kapital bi činile donacije, povoljni zajmovi od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva izbeglih i raseljenih lica i budžetska sredstva.

Na kraju, žao mi je što smo prinuđeni da se posle usvajanja zakona obraćamo javnosti. Ali ni predstavnici Komesarijata za izbeglice ni predstavnici vlade nisu, dok je zakon bio još u nacrtu, pokazali spremnost da se u dijalogu sa većinom izbegličkih udruženja i kroz javne rasprave dođe do boljih rešenja u interesu izbeglih. Takođe ni naš pokušaj da predlog zakona, kada je već ušao u skupštinsku proceduru, popravimo amandmanima nije uspeo jer nismo naišli na razumevanje šefova poslaničkih grupa.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji

Miodrag Linta
objavljeno: 25.05.2010.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije