Podaci objavljeni u najnovijem Saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o vitalnim događajima pokazujuda se drugu godinu zaredom u Srbiji povećava broj živorođene dece. Povećanje nije veliko (svake godine za oko hiljadu više), ali je važnije da je prekinut raniji negativan trend (od 2003. do 2007): u 2008. je rođeno 69.083, u 2009.– 70.299 beba. Slično je i sa ostalim pokazateljima fertiliteta – povećana je stopa nataliteta (sa 9,4 na 9,6 na 1.000 stanovnika), kao i stopa ukupnog fertiliteta (sa 1,41 na 1,44 deteta po ženi). Ipak, iako se rađa malo više nego ranije, fertilitet je i dalje za približno trećinu ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva.

S druge strane, promene u pogledu kretanja mortaliteta se ne bi mogle okarakterisati kao pozitivne. Naime, u Srbiji je prošle godine, i to prvi put posle 2005, ponovo zabeležen porast broja umrlih. Ukupno je umrlo 104.000 lica ili za oko 1.300 više nego u 2008. Nepovoljnu sliku u pogledu kretanja mortaliteta upotpunjuju i podaci o smrtnosti odojčadi i broju samoubistava. U 2009. je prvi put nakon 2001. zabeleženo povećanje broja umrle odojčadi (sa 460 na 492), takođe i broja samoubistava (sa 1.290 na 1.376), čime je prekinut opadajući trend prisutan od 2005. godine. Ipak, u 2009. godinipovećano je očekivano trajanje života, čime je ponovo dostignuta njegova rekordna dužina (71,2 godine za muške i 76,5 za žene). Poboljšanja su minimalna čime je još više povećana razlika ne samo u odnosu na zemlje koje postižu najbolje rezultate u snižavanju smrtnosti (Švajcarska, Francuska), nego i u odnosu na najveći broj ostalih evropskih zemalja.

Zbog intenzivnijeg povećanje broja umrlih od broja rođenih, povećan je i negativan prirodni priraštaj. Razlika između broja živorođenih i umrlih je veoma velika (u 2009. je iznosila 33.700), a stopa negativnog prirodnog priraštaja (4,6 promila) među najvišima je u Evropi (odmah posle Ukrajine).

Ujedno, 2009. godina je, počev od 1992, osamnaesta godina zaredom u kojoj je u Srbiji zabeležen veći broj umrlih od broja živorođenih. Do sredine 1990-ih negativan prirodni priraštaj je bio ispod deset hiljada, a onda je u drugoj polovini te decenije zabeleženo njegovo stalno i veoma intenzivno povećanje (30.300. u 2000. godini) Početkom 2000-ih prirodni priraštaj se stabilizovao na oko minus 25.000 godišnje, ali od 2005. broj umrlih je svake godine za više od 30.000 veći od broja novorođenih. Ako posmatramo celo razdoblje 1992-2009. tada je ukupni negativan prirodni priraštaj u Srbiji iznosio 411.000. Budući da Srbija trenutno ima 7,3 miliona stanovnika, to praktično znači da je ovo područje (svi podaci bez Kosova i Metohije) zbog negativnog prirodnog priraštaja za poslednjih osamnaest godina izgubilo oko 5,5 procenatastanovništva. Kad je o poslednjih deset godina (2000-2009) reč, ukupan negativan prirodni priraštaj je iznosio 295.000stanovnika.

Porast fertiliteta u skladu je sa evropskim, ali ikretanjima u regionu. U Srbiji je taj porast uglavnom kasnije počeo i skromniji je nego u drugim zemljama. Trenutno, u većini balkanskih zemalja fertilitet je viši nego u Srbiji, u Albaniji i Rumuniji je nešto niži, dok je najniži u Bosni i Hercegovini (1,2 deteta po ženi). Na primer, u Bugarskoj, koja je pre desetak godina imala najnižu stopu ukupnog fertiliteta u Evropi (u 1997. i 1998. ona je iznosila 1,1 dete po ženi), ta stopa je trenutno (1,5 u 2009) viša nego u Srbiji.

Naša statistika registruje i odlaganje rađanja. Kontinuirano se smanjuje udeo rađanja žena u optimalnom reproduktivnoj starosti. Danas rađanja žena starih 30-39 godina predstavljaju 35 odstosvih živorođenja, dok je u 2000. godini udeo te starosne grupe iznosio svega 24 procenta. Takođe, stalno se povećava prosečna starosti majke. Prošle godine ona je iznosila 28,2 godine, a u 2000.– 26,6 godina. Međutim, ne samo da se rađa sve kasnije, nego je sve veći udeo žena koje na kraju svog fertilnog perioda ostaju bez živorođene dece.

Bitnijih promena u demografskim kretanjima u Srbiji, dakle, nema i ne možemo ih ni očekivati bez korenitih promena, pre svega u zdravstvu i ekonomiji, ali i u osećanju opšte sigurnosti i životne perspektive za najšire slojeve stanovništva. U zdravstvu naglasak treba staviti napreventivu, u ekonomiji na porast zaposlenosti, ali ne treba zanemariti pravovremeno sprovođenje već usvojenih podsticajnih mera pronatalitetne populacione politike, kao i njihovo stalno inoviranje.

Stručni savetnik u Centru za demografska istraživanja IDN