Подаци објављени у најновијем Саопштењу Републичког завода за статистику о виталним догађајима показујуда се другу годину заредом у Србији повећава број живорођене деце. Повећање није велико (сваке године за око хиљаду више), али је важније да је прекинут ранији негативан тренд (од 2003. до 2007): у 2008. је рођено 69.083, у 2009.– 70.299 беба. Слично је и са осталим показатељима фертилитета – повећана је стопа наталитета (са 9,4 на 9,6 на 1.000 становника), као и стопа укупног фертилитета (са 1,41 на 1,44 детета по жени). Ипак, иако се рађа мало више него раније, фертилитет је и даље за приближно трећину испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва.

С друге стране, промене у погледу кретања морталитета се не би могле окарактерисати као позитивне. Наиме, у Србији је прошле године, и то први пут после 2005, поново забележен пораст броја умрлих. Укупно је умрло 104.000 лица или за око 1.300 више него у 2008. Неповољну слику у погледу кретања морталитета употпуњују и подаци о смртности одојчади и броју самоубистава. У 2009. је први пут након 2001. забележено повећање броја умрле одојчади (са 460 на 492), такође и броја самоубистава (са 1.290 на 1.376), чиме је прекинут опадајући тренд присутан од 2005. године. Ипак, у 2009. годиниповећано је очекивано трајање живота, чиме је поново достигнута његова рекордна дужина (71,2 године за мушке и 76,5 за жене). Побољшања су минимална чиме је још више повећана разлика не само у односу на земље које постижу најбоље резултате у снижавању смртности (Швајцарска, Француска), него и у односу на највећи број осталих европских земаља.

Због интензивнијег повећање броја умрлих од броја рођених, повећан је и негативан природни прираштај. Разлика између броја живорођених и умрлих је веома велика (у 2009. је износила 33.700), а стопа негативног природног прираштаја (4,6 промила) међу највишима је у Европи (одмах после Украјине).

Уједно, 2009. година је, почев од 1992, осамнаеста година заредом у којој је у Србији забележен већи број умрлих од броја живорођених. До средине 1990-их негативан природни прираштај је био испод десет хиљада, а онда је у другој половини те деценије забележено његово стално и веома интензивно повећање (30.300. у 2000. години) Почетком 2000-их природни прираштај се стабилизовао на око минус 25.000 годишње, али од 2005. број умрлих је сваке године за више од 30.000 већи од броја новорођених. Ако посматрамо цело раздобље 1992-2009. тада је укупни негативан природни прираштај у Србији износио 411.000. Будући да Србија тренутно има 7,3 милиона становника, то практично значи да је ово подручје (сви подаци без Косова и Метохије) због негативног природног прираштаја за последњих осамнаест година изгубило око 5,5 проценатастановништва. Кад је о последњих десет година (2000-2009) реч, укупан негативан природни прираштај је износио 295.000становника.

Пораст фертилитета у складу је са европским, али икретањима у региону. У Србији је тај пораст углавном касније почео и скромнији је него у другим земљама. Тренутно, у већини балканских земаља фертилитет је виши него у Србији, у Албанији и Румунији је нешто нижи, док је најнижи у Босни и Херцеговини (1,2 детета по жени). На пример, у Бугарској, која је пре десетак година имала најнижу стопу укупног фертилитета у Европи (у 1997. и 1998. она је износила 1,1 дете по жени), та стопа је тренутно (1,5 у 2009) виша него у Србији.

Наша статистика региструје и одлагање рађања. Континуирано се смањује удео рађања жена у оптималном репродуктивној старости. Данас рађања жена старих 30-39 година представљају 35 одстосвих живорођења, док је у 2000. години удео те старосне групе износио свега 24 процента. Такође, стално се повећава просечна старости мајке. Прошле године она је износила 28,2 године, а у 2000.– 26,6 година. Међутим, не само да се рађа све касније, него је све већи удео жена које на крају свог фертилног периода остају без живорођене деце.

Битнијих промена у демографским кретањима у Србији, дакле, нема и не можемо их ни очекивати без коренитих промена, пре свега у здравству и економији, али и у осећању опште сигурности и животне перспективе за најшире слојеве становништва. У здравству нагласак треба ставити напревентиву, у економији на пораст запослености, али не треба занемарити правовремено спровођење већ усвојених подстицајних мера пронаталитетне популационе политике, као и њихово стално иновирање.

Стручни саветник у Центру за демографска истраживања ИДН