Do 1945. godine žene u Srbiji nisu imale pravo glasa. Žene koje su se izjašnjavale kao feministkinje, i one koje se nisu tako izjašnjavale, izborile su se za prava žena u Srbiji: za pravo na obrazovanje, za pravo na zaradu, za pravo glasa i druga prava. Politička emancipacija žena kod nas je u najvećoj meri otpočela u doba socijalizma, i tada kao i u drugim istočnoevropskim zemljama, malo žena je bilo na mestima gde je akumulirana stvarna politička moć. Zatim je, proces retradicionalizacije srpskog društva, zabeležen tokom devedesetih, doprineo jačanju tradicionalnih predrasuda. Jedna od predrasuda jeste da žene nemaju dovoljno samopouzdanja, da nisu agresivne i neće da rizikuju, i da je primarna dužnost žene briga o porodici. Prema toj predrasudi muškarci, za razliku od žena, imaju sve neophodne atribute da participiraju u politici.

Navešću podatke iz istraživanja o učešću i uticaju žena u politici koje sam obavila 2007. godine. Uzorak je činila jedna trećina poslanika tog skupštinskog saziva, a mnogi ispitanici su i danas poslanici u skupštini ili su na visokim političkim funkcijama. S obzirom na prostornu ograničenost ovog teksta, ukazaću samo na neke zanimljive sličnosti i razlike u stavovima političara i političarki. Kod slaganja sa ponuđenim tvrdnjama pojavile su se značajne razlike u postocima. Sa iskazom Žene se sistematski obeshrabruju da se bave politikom potpuno i delimično se složilo 60 odsto žena i 33,3 odsto muškaraca. Sa iskazom Žene su u osnovi isuviše nežne da se bave politikom složilo se 33,4 odsto muškaraca i samo 10 odsto žena, dok se sa ovom tvrdnjom nije složilo 61,6 odsto političara i 86,6 odsto političarki. Takođe, tvrdnju Žene su sklonije političkom kompromisu nego muškarci prihvata 80 odsto žena naspram 43,6 odsto muškaraca. Političarke češće smatraju da Žene češće poštuju stranačku hijerarhiju nego muškarci (48,7 odsto muškaraca i 73,3 odsto žena).

Da vidimo koje tvrdnje političarke i političari slično (ne)prihvataju. Sa važnim iskazom da Žene nemaju dovoljno uticaja u političkim strukturama složilo se 56,4 odsto muškaraca i 60 odsto žena, a nije se složilo 35,9 odsto muškaraca i 33,4 odsto žena. Da Ženama nedostaje samopouzdanje da se suoče sa političkim izazovima smatra potpuno i delimično 50 odsto žena i 46,2 odsto muškaraca, a uopšte ili delimično se ne slaže 46,6 odsto žena i 46,1 odsto muškaraca. Prisutan je sličan stepen slaganja žena i muškaraca (66,6 odsto žena i 79,5 odsto muškaraca) sa tvrdnjom da Žene nemaju dovoljno vremena da se posvete politici s obzirom na svakodnevne porodične obaveze. Žene i muškarci se očigledno slažu da ženska svakodnevica sadrži previše obaveza i opterećenja da bi se aktivnije politički angažovale. I zaista, zaposlenim ženama, nezavisno od toga kojom profesijom se bave, teško je da usklade svakodnevne obaveze u porodici sa poslovnim obavezama.

Ne treba zapostaviti činjenicu da i žene i muškarci najčešće dolaze na visoke političke funkcije posle dugog kaljenja u svojim strankama i borbe za poziciju unutar stranačke hijerarhije. Odsustvo većeg samopouzdanja kod žena može biti uslovljeno kako vaspitanjem tako i demotivišućim društvenim sistemom, u kome se pred žene stavljaju mnogobrojne prepreke, koje, posle serije neuspeha, mogu da dovedu do rušenja i najčvršćeg ličnog samopouzdanja. Posebno je značajno da većina žena-političarki smatra da je za dobrog političara (političarku) neophodno i važno da se potencijalni kandidati prvo dokažu u svojim primarnim zanimanjima.

Podaci o delovanju žena u istoriji pokazuju da su žene uvek na svojevrsnom testu u borbi sa psihološkim i strukturnim preprekama na putu do uspeha. A samo zajedno – muškarci i žene, posebno u politici, ali i u drugim društvenim oblastima, mogu da učine značajne promene u društvu.

Sociološkinja, Institut društvenih nauka