Све апотеке, и приватне и државне, имају обавезу да прикупљају неупотребљиве лекове којима је истекао рок трајања, али колико је познато то не ради ниједна апотека у Београду. 

Лекови са истеклим роком трајања третирају се једнако као опасни отпад и то је главни разлог зашто старе лекове не би трабало чувати код куће и мешати са другим кућним отпадом.

– Неконтролисано одлагање фармацеутског отпада негативно утиче на животну средину и здравље људи, а у складу с постојећом законском регулативом у Републици Србији није дозвољено одлагање отпада у животну средину – кажу у Министарству животне средине. У Србији се по неким истраживањима годишње баци око 460.000 тона медицинског и фармацеутског отпада, од чега 90 одсто фармацеутског отпора чине лекови са истеклим роком трајања који потичу из домаћинстава.

Због чега остале апотеке и установе још нису обезбедиле контејнере? Разлог је како се помиње у медијима финансијске природе и организације складиштења, транспорта и извоза лекова, које је скупо. Законски оквир је успостављен, а како држава намерава да овај проблем реши у пракси?

У одговору Министарства за заштиту животне средине, упућеном редакцији „Потрошача” наводи се да Правилник о управљању медицинским отпадом (из новембра 2010. године) децидно каже да неупотребљиве лекове грађани враћају апотекама са листе апотека које су дужне да преузимају неупотребљиве лекове од грађана, а листу апотека чине све апотеке основане као здравствена установа као и апотеке основане као приватна пракса.

– Апотеке имају обавезу да у пословном простору обезбеде простор за контејнер за бесплатно сакупљање отпада од грађана. Такође је неопходно да се контејнер за сакупљање неупотребљивих лекова постави на видљиво означено место, доступно за одлагање и означи у складу са овим правилником– кажу у Министарству за заштиту животне средине. Апотеке би требало да на видном месту истакну обавештење да прикупљају неупотребљиве лекове од грађана, као и да се за враћање неупотребљивих лекова не плаћа накнада.

Правилником је прописанотакође да контејнер треба да буде израђен од тврде пластике, да има обезбеђену одговарајућу браву за закључавање, како би се онемогућило неовлашћено отуђивање враћених лекова, истиче се у саопштењу. Како објашњавају, овлашћени оператер који је добио дозволу за сакупљање, транспорт и складиштење  фармацеутског отпада преузима лекове са истеклим роком трајања из апотека и у складу са потписаним уговором, врши транспорт до складишта, где се врши привремено складиштење, раздвајање фармацеутског отпада у складу са Законом о управљању отпадом и посебним правилницима.

– Наш циљ је да створимо услове за имплементацију законодавства у области управљања отпадом кроз укључивање приватног сектора, јачање социјалних аспеката, развијање јавне свести, професионалну обуку кадрова и образовање – наводе у министарству, додајући да се

путем акције „Очистимо Србију” планиранабавка и дистрибуција контејнера за сакупљање лекова са истеклим роком трајања од грађана, по апотекама у Београду и Србији. Планирано је такође да се пројекат заокружи уз подршку апотекарских установа, а помоћ у успостављању, кажу, нуде и фармацеутске компаније.

------------------------------------------------------------------------------ 

Нови Сад „покрио” 32 апотеке

За сада једино Апотеке Нови Сад имају законом прописане и обележене црвене контејнере и то од јуна прошле године у сва 32 објекта градских и приградских апотека.

 – Апелујем када год имам прилику да је ово пројекат трајног карактера и да грађани не бацају старе лекове у ве-це шоље или канте за смеће јер на тај начин угрожавају животну средину, рекао је Душан Милошевић, директор Апотеке Нови Сад. Лекови са истеклим роком се мере и класификују по фармаколошким групама под надзором квалификованих особа, и транспортују у посебно означеном возилу.

-------------------------------------------------                                                                                    

Апотека Београд: потребно јасније дефинисати транспорт отпада

У Апотекама Београд кажу да овај пројекат није заживео, као и да је ова установа дописом  још прошлог лета тражила од Министарства за заштиту животне средине и Министарства здравља да им доставе одговор када ће бити завршен правилник који ће јасније дефинисати ко ће односити отпад.

– Одговор од почетка године је да се на том правилнику још ради. Он јесте донесен али не регулише транспорт, што је битно јер је власник било ког отпада, па и фармацеутског произвођач. Ту ће се појавити гомиле лекова чији произвођачи уопште не постоје. Дакле треба прецизније регулисати ко ће отпад одвозити, уништавати – каже Дејана Поповић, директор сектора за квалитет „Апотеке Београд”, додајући да проблем није у апотекама.

– Лако је преузети неупотребљиве лекове, то је најмањи проблем али шта ће бити са њима, ко ће га изнети из објеката, посебно историјски отпад. Надлежни то врло добро знају – каже Поповић.