Kao jedan od prioriteta u Nacionalnom programu za zaštitu potrošača Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine je pružanje pomoći potrošačima u ostvarivanju prava, i to uključivanjem udruženja koja deluju i ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite potrošača u procesu informisanja i savetovanja potrošača.

Centar potrošača Srbije CEPS je na konkursu koji je raspisalo Ministarstvo trgovine i usluga 2010. godine dobilo podsticajna sredstva za unapređenje zaštite potrošača u Republici Srbiji za region Beograda. O tome šta će ovaj projekat doneti potrošačima u glavnom gradu i šta nas sve očekuje u godini koju je obeležilo stupanje na snagu novog Zakona o zaštiti potrošača za „Potrošač” govori predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije Vera Vida.

Šta nam donosi formiranje ovog centra?

Kada bi svi potrošači bez teškoća rešavali svoje probleme nastale u kupoprodajnim odnosima ne bi bilo ni potrebe za formiranjem ovakvog regionalnog savetodavnog centra. Neophodnost formiranja savetovališta proizilazi iz problema nepostojanja jednog stručnog, nezavisnog i objektivnog savetodavnog centra u Beogradu koji bi bio u stanju da odgovori na probleme i potrebe oštećenih potrošača.

Formiranjem savetovališta stvaraju se uslovi za kvalitetnije i efikasnije informisanje potrošača, savetovanje potrošača i rešavanje potrošačkih problema zajedničkim radom vladinog i nevladinog sektora. Takođe, dolazi do razvijanja aktivnosti savetovališta za ključne oblasti relevantne za potrošače.

Bez osnivanja savetovališta ovakvog karaktera došlo bi do nagomilavanja nerešenih potrošačkih problema, povećanja troškova rešavanja sporova (sudski, administrativni i drugi troškovi).

Kako funkcioniše savetovalište?

Kako je savetovalište zamišljeno kao podrška u radu Kontakt centra koji je formiralo Ministarstvo trgovine i usluga, a u cilju jačanja uticaja savetovališta i obezbeđenja prepoznatljivosti udruženja za zaštitu potrošača (CEPS) kao mesta gde potrošači mogu da se obrate za savet u regionu, sve prijave koje stižu u Kontakt centar, a odnose se na region Beograda prosleđuju se CEPS-u. U CEPS-u se vrši:

– savetovanje potrošača – davanje pravnog saveta o postojanju prava potrošača u konkretnom slučaju;

– savetovanje potrošača o postupanju u konkretnom slučaju sa trgovcem;

– sve vrste pomoći potrošaču u kontaktu sa trgovcem (usmeni kontakt sa trgovcem – telefonom ili pisani prigovor u njegovo ime, sa naznakom zakonske osnove prava potrošača).

Odgovorna osoba u savetovalištu, koje se nalazi u sastavu CEPS-a zajedno sa ostalim članovima CEPS-a rešava sve prijava koje stižu iz Kontakt centra i o tome obaveštava Kontakt centar jednom nedeljno.

Ovakvi centri trebalo bi da postoje i u regionu.

Formiranje savetovališta za potrošače u sastavu organizacija koje se bave zaštitom prava i interesa potrošača svakako će doprineti podizanju svesti potrošača u regionu o mogućnostima ostvarivanja svojih prava i interesa, savetovanja i na lakši način rešavanja potrošačkih sporova.

Takođe, po uzoru na sve evropske zemlje, kao i zemlje u regionu, kao što su Slovenija, Hrvatska i Makedonija, postojanje savetovališta za potrošače je osnov rada organizacija potrošača koje su finansirane od države i regiona. To će svakako doprineti približavanju položaja potrošača u Srbiji, potrošačima u EU. Na potezu su sada regioni koji treba da pokažu da li im je zaštita potrošača jedan od prioriteta u radu, što im je i ustavna obaveza, ili ne. Mi u Beogradu, na žalost od regiona Beograda nemamo apsolutno nikakvu ni pomoć ni podršku.

Na šta se građani najčešće žale, šta ih najviše muči?

Kao i u 2009. godini, i u 2010. godini najčešće žalbe potrošača odnosile su se na tehničke uređaje, pre svega na mašine za pranje veša, računare, mobilne telefone, televizore, zatim dolaze usluge, na prvom mestu usluge mobilnih operatera, finansijske usluge, nameštaj, obuća, odeća i hrana. Interesantno je napomenuti da smo u 2010. godini od ukupnog broja prijava kvara na mobilnim telefonima u 80 odsto slučajeva imali obaveštenje od servisa da se radi o istom kvaru (vlaga u uređaju), za koje su krivi potrošači, i tom prilikom su potrošači čak i gubili garanciju.

Šta očekujete od novog zakona i koje najvažnije novine on donosi?

Od novog zakona ne očekujem ništa spektakularno, naravno prvo i osnovno je da se zakon primenjuje. To je uvek najteži deo. To mora da se reši sistemski a ne da se to prepusti organizacijama za zaštitu potrošača. Organizacije pozovu trgovca i reše problem. Država je ta koja donosi zakon i stara se o njegovoj primeni. Organizacije za zaštitu potrošača su tu da putem informisanja i savetovanja potrošača pomognu potrošačima u rešavanju njihovih problema.

Najveća novina zakona je da sada teret dokazivanja nije na potrošaču kao do sada i da će njihove organizacije moći da podižu u ime većeg broja potrošača kolektivne tužbe. Naravno te će moći samo organizacije koje budi u evidenciji Ministarstva trgovine i usluga koje je nadležno za oblast zaštite potrošača, a što podrazumeva da takve organizacije raspolažu odgovarajućim kadrovima u oblasti zaštite potrošača.

Šta savetujete potrošačima kako da u ovoj godini najlakše ostvare svoja prava?

Potrošačima poručujem da budu veoma obazrivi prilikom kupovine neke robe ili korišćenja neke usluge. Ako su nesigurni prilikom kupovine neka prvo pozovu organizaciju i traže informaciju koju im mi možemo dati i tako pomoći pre kupovine, a ne posle. Obavezno da čitaju deklaraciju na proizvodima, da od trgovaca traže sve podatke vezane za proizvod koji kupuju jer su trgovci dužni da to urade po novom zakonu o zaštiti potrošača i da obavezno sačuvaju fiskalni račun.

--------------------------------------------------------------

Čekaju prijem kod gradonačelnika godinu dana

Kako je CEPS od Ministarstva trgovine i usluga prepoznat kao organizacija koja može da odgovori na pitanja i probleme potrošača regiona Beograd, ovim putem apelujemo i na grad Beograd da shvati značaj postojanja i rada naše organizacije. Pomoć nama je pomoć svim Beograđanima. Kakva je pomoć nama takva je i naša prema potrošačima. Ako se toliko zalažete za poboljšanje položaja potrošača dokažite to i na delu, a ne samo deklarativno. Da li je moguće da Beograd brine o svima van Beograda, a da nema sluha za ono što se dešava u njegovom dvorištu? Da li je moguće da gradonačelnik ili neko iz njegovog kabineta ne može da nas primi godinu dana, pita predsednica CEPS-a?