Meni

Potrošač

ČITANJE BAR-KODOVA

Brojevi ne otkrivaju zemlju proizvodnje

Internetom kruži poruka koja sugeriše kupcima da prva tri broja na kodu označavaju zemlju proizvodnje. – Ne postoji način da se iz koda pročita ovaj podatak, ističu u Asocijaciji GS1

„Građani, potrošači poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, da bi sačuvali svoje zdravlje, budite oprezni kod proizvoda životinjskog porekla uvezenih iz Kine. U naše trgovačke lance stižu proizvodi koji su hemijski tretirani da bi bili privlačnog izgleda i jestivog ukusa. Kako ćete znati da li proizvod dolazi iz Kine? Prva tri broja bar-koda na ambalaži proizvoda naznačavaju državu iz koje proizvod dolazi”.

Mejl ovakve sadržine neko vreme kruži internetom, a da li je do kraja istinita tvrdnja pošiljaoca i šta zapravo označavaju kodovi na hrani i proizvodima istraživao je „Potrošač” u ovom broju. Svakako kodovi nisu samo nerazumljive šifre već neka vrsta lične karte proizvoda koji se označavaju nizom crnih i belih linija koje je moguće prepoznati pomoću posebnih uređaja. Ali oni ne služe samo kao olakšica kasirima da uz pomoć čitača tačno naplati robu i trgovcima da na taj način kontrolišu zalihe.

Ukoliko iz bilo kog razloga na proizvodu ne postoji deklaracija ili ona nije čitljiva (što propisi ne dozvoljavaju) za kupce mogu biti važni brojevi na bar-kodu. Međutim, oni ne pokazuju zemlju proizvodnje hrane ili odeće, kako se često misli.

Brojevi na bar-kodu nazivaju se prefiksi i dodeljuje ih Međunarodna asocijacija GS1 sa evropskom centralom u Briselu (američka centrala je u Dalasu). Kako saznajemo u ovoj asocijaciji, svaka zemlja članica (članstvo je po dobrovoljnom osnovu) dobija kompanijske prefikse i može da ih deli svojim članicama. Nekim državama dodeljena su dva, nekim tri broja, a neke imaju više prefiksa. Srbija recimo ima prefiks 860, a Kina od 690 do 695.

Ništa ne može da se uveze ili izveze ako artikal nema bar-kod. Naši veliki trgovinski lanci takođe imaju takve zahteve. Ali prva tri broja bar-koda ne znače da je roba proizvedena u toj državi, odnosno ne postoji način da se iz prefiksa otkrije zemlja proizvodnje.

Recimo, ako piše 860 to ne znači da je proizvedeno u Srbiji već samo da je Asocijacija GS1 dodelila prefiks toj firmi.

– Mi možemo da dodelimo broj i kompaniji iz neke druge države, ali se to ne praktikuje. Ne možemo dakle da tvrdimo da je neki artikal proizveden u Kini, čak iako je obeležen kineskim brojem. U 99 odsto slučajeva jeste tako, naše članice uglavnom obeležavaju robu koju su proizvele ovde. Ali ima firmi koji uvezu robu iz Kine, ali je obeležavaju našim brojem. Oni mogu svojim poslovnim partnerima iz Kine da dostave brojeve bar-kodova koje smo im mi dodelili. Ali deklaracija svakako mora da sadrži podatak gde je roba proizvedena– kažu u ovoj asocijaciji.

Analize pokazuju da na svetskom tržištu postoji roba koja se prodaje sa falsifikovanim, nepostojećim brojevima na bar-kodovima. Validnost bar-koda se može proveriti u posebnom odeljku (GEPIR) na sajtu ove asocijacije www.gs1yu.org. Ukucavanjem broja sa bilo kog koda dobija se tačan naziv vlasnika bar-koda. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni znači da nešto nije u redu sa tim brojem.

------------------------------------------------------------------------- 

Deo liste prefiksa koje je dodelila Asocijacija GS1

000–019

030–039           US

060–139

330-379     Francuska

380              Bugarska

383              Slovenija

385              Hrvatska

400–440      Nemačka

460–469      Rusija

471              Tajvan

489              Hongkong

500–509      UK

520–521      Grčka

570–579      Nemačka

590              Poljska

594              Rumunija

599              Mađarska

690–695      Kina

800–839      Italija

859              Češka

860              Srbija

868–869      Turska

884              Kambodža

885              Tajland

890              Indija

893              Vijetnam

900–919      Austrija

930–939      Australija

I. Albunović
objavljeno: 09.11.2012.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije