Она то чини увек када сматра да су јој повређена права и мења шалтер или продавницу када није задовољна. Ипак, редовно оставља бакшиш у кафићу, ресторану и код фризера

Читате ли понекад декларације, пре него што нешто купите?

То је обавезни део мог ритуала куповине. Годинама постим и навикла сам да читам декларације како бих избегла састојке животињског порекла у време поста. Када је реч о козметици настојим да се што више информишем о медицински доказаном ефекту дејства на кожу. На декларацијама за одећу гледам да ли је у питању вештачки или синтетички материјал. Такође волим да видим да пише „произведено у Србији”.

Верујете ли рекламама?

Визуелно реагујем на рекламе – волим да видим маштовиту рекламу, која истовремено није „агресивна” и нереална. Највише волим оне у којима „главни глумци” личе на људе са наших простора, из нашег свакодневног живота. Рекламе морају да буду духовите, а не „ушминкане”.

Какав је квалитет хране у Србији?

Хране у продавницама и на пијацама има у изобиљу. Како здраве, тако и нездраве – лепе за око, али безукусне, третиране пестицидима, хормонима, адитивима, конзервансима. Посебно ме радује што се и на Новом Београду однедавно на пијаци може купити органска храна. Та храна највише личи на храну из нашег детињства. Квалитетна и здрава храна требало би да буде стратешки производ Србије.

Да ли понекад купујете у продавницама здраве хране?

Често. Постим, а извесно време сам користила и макробиотичку исхрану, због тешке болести мог супруга Павла. Ја верујем да је храна лек – не само када је човек болестан, већ и када је здрав. Радује ме што произвођачи здраве хране из Србије успевају да опстају на тржишту годинама, премда је то тржиште још увек мало.

Kаквог је квалитета гориво у Србији? Да ли увек купујете бензин на истој бензинској пумпи?

Верујем надлежним службама да се на пумпама у Србији налази гориво релативно доброг квалитета. Људи масовно возе нове, мање или више скупе аутомобиле, и већ би се показало да је гориво лоше. Углавном купујем гориво на истој пумпи, на Бежанијској коси, где живим. Увек проговорим коју реч са мојим „комшијама” на пумпи.

Да ли сте задовољни услугом мобилног оператера?

У области телекомуникација Србија већ јесте део Европе и света. Користим услуге два различита мобилна оператера – један за приватне, други за службене сврхе и подједнако сам задовољна функционисањем њихове мреже. Недавно сам набавила нови приватни мобилни телефон, и још увек се учим да користим све погодности „паметне мреже”.

А кабловског оператера?

Што се мене тиче – на мом телевизору имам и више ТВ канала него што ми је потребно. Понуда кабловских оператера је заиста разноврсна. Други је проблем што нисам задовољна квалитетом домаћих и страних ТВ програма. Али то је друга, културолошка тема.

Има ли помака у раду јавних служби?

Помаци се константно праве. Модернизује се рад и услуге јавних служби, посебно у области комуналних услуга. Људи који живе у граду често заборављају каква је погодност имати без прекида струју, воду, гас, или услугу одношења смећа. А поготово здравствену услугу. Све је то проблем на селу, а поготово у забаченим крајевима. Недавно ванредно стање у Србији због снега је доказало да јавне службе у Србији добро функционишу.

Где најдуже чекате у редовима?

Још увек – у пошти. Када шаљем неко писмо или подижем препоручене пошиљке. Што је разумљиво, с обзиром на велики број корисника. Али то такође доказује да монополистички положај на тржишту резултира у споријој услузи и сервису. И ова област услуга грађанима требало би да иде укорак са трендовима и брзином комуникације у 21. веку.

Да ли се жалите трговцу, службенику… ако помислите да су вам повређена права?

Увек када сматрам да су повређена моја права – у својству клијента или купца, ја то јасно и гласно стављам до знања. Увек очекујем љубазну и ефикасну услугу и робу која је адекватна назначеној цени и износу новца који плаћам. Ако ми се не свиђа услуга или роба, ја мењам шалтер или продавницу.

Потрошачки или готовински кредит?

Нисам користила потрошачке, већ само готовинске кредите, за измиривање неких хитних и неодложних обавеза. Разумем људе који узимају потрошачке кредите да би се „скућили” – опремили стан или кућу, али мислим да има претеривања у потрошачкој грозници која је захватила и грађане Србије. Кредити су за мене средство „у крајњој нужди”.

Да ли користите чекове?

Да, остала ми је та навика. Чек не исписујем тек тако – користим га за плаћање рачуна у великим трговинским центрима за храну и кућне потрепштине. Добра је опција одложеног плаћања на два-три месеца. Из банке не узимам више од три чека месечно, и на тај начин држим под контролом властиту потрошњу.

Туристичка агенција или сопствени аранжман путовања?

Не волим масовни туризам и ретко путујем у аранжману туристичке агенције. Моје омиљено место за одмор је сеоско имање подно Манастира Морача у Црној Гори. Но, ако променим мишљење, и решим да обилазим планету Земљу, то бих свакако учинила у аранжману домаћих агенција провереног квалитета, којих свакако има.

Да ли користите услуге приватних лекара?

Нажалост, мој супруг Павле је неколико година боловао и преминуо од рака, и у тој борби за његов живот смо користили услуге приватних лекара, који су истовремено ангажовани и у државним здравственим институцијама. Када је здравље у питању, немогуће је лечење делити на „државно” и „приватно”. Тражила сам и добијала стручне савете од приватних лекара из Србије, Хрватске, Америке, Индије, Мађарске, Холандије и то потпуно бесплатно. Лекари су или добри или лоши – стручњаци, али пре свега људи који су одлучили да њихово занимање буде да лече и помажу људима у невољи.

Да ли редовно плаћате рачуне?

О редовности измиривања мојих рачуна брине моја мајка Даница која је веома дисциплинована, будући да је била шефица рачуноводства. Она се брине о рачунима за комуналије. Ја нисам толико дисциплинована за остали део рачуна – настојим да измирим моје обавезе „до краја месеца”, у складу са приливом новца на мој рачун. За кашњење плаћам камате – наравно. Кажу да тако раде и житељи Швајцарске. А кад могу добростојећи Швајцарци...

Када морате на чему штедите?

Не штедим, јер су моји прохтеви релативно скромни, а и живим сама, тако да могу да живим у складу са мојим примањима. У овим годинама, могу да одолим свим искушењима која обично маме жене – скупа гардероба, накит, изласци у ресторане, путовања. Чињеница да возим аутомобил који је стар 20 година и при том ме одлично служи говори да умем да будем штедљива.

Да ли остављате бакшиш?

Редовно. Томе сам се научила приликом прве посете Америци, деведесетих година. Зачудила сам се када су ми рекли да тамо конобари, собарице или портири уопште не добијају плату, већ им је бакшиш једина зарада, тако да сам заувек научила да редовно остављам бакшиш од 10 до 15 одсто у кафићу, ресторану и код фризера – како у Србији тако и у иностранству.