Иако је На­род­на бан­ка Ср­би­је пре не­ко­ли­ко го­ди­на са­ве­то­ва­ла гра­ђа­не да се за­ду­жу­ју у ди­на­ри­ма, ре­ла­тив­но ста­би­лан курс ди­на­ра је ука­зи­вао да би за­ду­жи­ва­ње у стра­ној ва­лу­ти мо­гло би­ти по­вољ­ни­је због ни­жих ка­мат­них сто­па. Пра­ви ри­зик кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом се при­ка­зао у ме­се­ци­ма знат­ног сла­бље­ња ди­на­ра пре­ма евру, ка­да су ме­сеч­не ра­те за от­пла­ту кре­ди­та по­ра­сле и до 35 од­сто са­мо због про­ме­не кур­са.

Да­нас, мно­го ве­ћи број ба­на­ка у сво­јој по­ну­ди има ди­нар­ске кре­ди­те, ко­ји још увек но­се ви­шу ка­мат­ну сто­пу од кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, али су мно­го по­пу­лар­ни­ји за­хва­љу­ју­ћи тур­бу­лент­ним про­ме­на­ма кур­са у про­те­клим го­ди­на­ма. Уз то, На­род­на бан­ка Ср­би­је је до­зво­ли­ла ве­ће мо­гућ­но­сти за­ду­жи­ва­ња гра­ђа­ни­ма ко­ји ко­ри­сте кре­ди­те ин­дек­си­ра­не у ва­лу­ти у ко­јој при­ма­ју ре­дов­не ме­сеч­не при­хо­де. То је отво­ри­ло и мо­гућ­но­сти до­дат­ног за­ду­же­ња ре­фи­нан­си­ра­њем кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом ди­нар­ским кре­ди­ти­ма. Мо­гућ­но­сти ре­фи­нан­си­ра­ња и до­дат­ног за­ду­же­ња, ипак, су огра­ни­че­не и не ва­же за све ко­ри­сни­ке кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом.

КРЕ­ДИ­ТИ СА ВА­ЛУТ­НОМ КЛА­У­ЗУ­ЛОМ

Кре­дит са ва­лут­ном кла­у­зу­лом је кре­дит код ко­јег се це­ло­ку­пан из­нос ду­га и из­нос сва­ке ра­те из­ра­жа­ва у стра­ној ва­лу­ти, а при ис­пла­ти кре­ди­та и пла­ћа­њу сва­ке ра­те из­нос у стра­ној ва­лу­ти пре­ра­чу­на­ва у ди­на­ре.

При одо­бра­ва­њу кре­ди­та из­ра­же­ног у стра­ној ва­лу­ти, ис­пла­та кре­ди­та од стра­не по­слов­не бан­ке се вр­ши у ди­нар­ској про­тив­вред­но­сти, а ра­та од­ре­ђе­на у еври­ма би­ће пре­ра­чу­на­та у ди­на­ре по кур­су на дан до­спе­ћа сва­ке по­је­ди­нач­не ра­те. Као што одо­бре­ни кре­дит до­би­ја­те у ди­на­ри­ма, та­ко ће­те и оба­ве­зе по том кре­ди­ту, тј. ра­те, вра­ћа­ти у ди­на­ри­ма. Из­нос ди­на­ра ко­је ће­те до­би­ти од бан­ке и ви­си­на ра­те ко­ју ће­те пла­ћа­ти бан­ци утвр­ђу­ју се при­ме­ном од­ре­ђе­ног де­ви­зног кур­са, ко­ји мо­же би­ти ку­пов­ни, сред­њи или про­дај­ни.

Сем ри­зи­ка про­ме­не де­ви­зног кур­са, кре­ди­ти са ва­лут­ном кла­у­зу­лом но­се и ри­зик про­ме­не ре­фе­рент­не ка­мат­не сто­пе за кон­крет­ну ва­лу­ту. Код евра, ре­фе­рент­на ка­мат­на сто­па је еури­бор, док је код швај­цар­ских фра­на­ка то ли­бор. Ове ка­мат­не сто­пе се мо­гу ме­ња­ти не­за­ви­сно од усло­ва по­сло­ва­ња у на­шој зе­мљи, што је и нај­ве­ћа опа­сност за ко­ри­сни­ке кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Тре­ба има­ти у ви­ду да су ове ка­мат­не сто­пе тре­нут­но на вр­ло ни­ском ни­воу и да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­же оче­ки­ва­ти са­мо њи­хов раст. Због тре­нут­но вр­ло ни­ског ни­воа еури­бо­ра и ли­бо­ра мо­же вам из­гле­да­ти да су ка­мат­не сто­пе на кре­ди­те са ва­лут­ном кла­у­зу­лом ни­ске, али имај­те у ви­ду да уко­ли­ко су те ка­мат­не сто­пе ве­за­не за кре­та­ње еури­бо­ра или ли­бо­ра, ве­ро­ват­но ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду до­ћи до њи­хо­вог ра­ста.

КА­ДА РЕ­ФИ­НАН­СИ­РА­ЊЕ НИ­ЈЕ МО­ГУ­ЋЕ

На­род­на бан­ка Ср­би­је је по­слов­ним бан­ка­ма по­ста­ви­ла огра­ни­че­ње ка­да је у пи­та­њу мак­си­мал­но мо­гу­ће за­ду­же­ње гра­ђа­на у кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Та­ко, гра­ђа­ни ко­ји сво­ја ме­сеч­на при­ма­ња има­ју у ди­на­ри­ма, а за­ду­жу­ју се кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, мо­гу мак­си­мал­но 30 од­сто сво­јих ме­сеч­них при­ма­ња ко­ри­сти­ти за от­пла­ту ме­сеч­не ра­те кре­ди­та. Уко­ли­ко би ко­ри­сти­ли ди­нар­ске кре­ди­те, огра­ни­че­ње мак­си­мал­ног за­ду­же­ња је 40 од­сто, што у знат­ној ме­ри уве­ћа­ва мо­гућ­но­сти кре­дит­ног за­ду­же­ња.

Ка­да су у пи­та­њу гра­ђа­ни ко­ји су се већ за­ду­жи­ли кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, ма­не­вар­ски про­стор по­ве­ћа­ног за­ду­же­ња је огра­ни­чен на ре­фи­нан­си­ра­ње на­ве­де­них кре­ди­та ди­нар­ским кре­ди­ти­ма. У не­ким слу­ча­је­ви­ма ни ре­фи­нан­си­ра­ње кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом ди­нар­ским кре­ди­том ни­је мо­гу­ће.

На­род­на бан­ка Ср­би­је од­ре­ђу­је гор­њу гра­ни­цу мо­гу­ћег за­ду­же­ња гра­ђа­на, а по­слов­не бан­ке сво­јом по­слов­ном по­ли­ти­ком од­ре­ђу­ју да ли ће у по­ну­ди кре­ди­та ко­ри­сти­ти мак­си­мал­но мо­гу­ћа за­ду­же­ња или не. Још увек по­је­ди­не по­слов­не бан­ке одо­бра­ва­ју са­мо кре­ди­те код ко­јих ме­сеч­на ра­та не пре­ла­зи 30 од­сто ре­дов­них ме­сеч­них при­хо­да не­за­ви­сно од то­га да ли је реч о ди­нар­ским кре­ди­ти­ма или кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Уко­ли­ко у по­слов­ној бан­ци, код ко­је же­ли­те да под­не­се­те зах­тев за ре­фи­нан­си­ра­њем, по­слов­ном по­ли­ти­ком ни­је до­зво­ље­но за­ду­же­ње ве­ће од 30 од­сто или оно из­но­си нпр. 35 од­сто, пре­по­ру­ка је про­ве­ри­ти усло­ве ре­фи­нан­си­ра­ња ди­нар­ским кре­ди­том код ви­ше по­слов­них ба­на­ка. Зна­ча­јан је број по­слов­них ба­на­ка, код ко­јих је гра­ни­ца мак­си­мал­но мо­гу­ћег за­ду­же­ња ди­нар­ским кре­ди­том 40 од­сто и ко­је ће без про­бле­ма ре­фи­нан­си­ра­ти ваш кре­дит са ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Уз то, уко­ли­ко сте при одо­бре­њу кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом би­ли оба­ве­зни да по­ло­жи­те де­по­зит, исти ће би­ти осло­бо­ђен, што ће уз до­дат­них 10 од­сто за­ду­же­ња знат­но уве­ћа­ти су­му нов­ца ко­ја ће вам би­ти на рас­по­ла­га­њу на­кон ре­фи­нан­си­ра­ња.

Уз то, је­дан део гра­ђа­на ко­ји се, у пе­ри­о­ду ка­да је курс евра пре­ма ди­на­ру био око 80:1, за­ду­жио кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, а у пе­ри­о­ду од кре­дит­ног за­ду­же­ња до да­нас ни­је оства­рио по­ве­ћа­ње ме­сеч­не за­ра­де из­ра­же­не у ди­на­ри­ма, са­да пла­ћа ме­сеч­ну ра­ту ко­ја до­сти­же или чак над­ма­шу­је 40 од­сто ре­дов­них ме­сеч­них при­ма­ња. У овој си­ту­а­ци­ји по­ве­ћа­ње кре­дит­ног за­ду­же­ња ни­је мо­гу­ће, јер су ис­цр­пље­не мо­гућ­но­сти мак­си­мал­ног до­зво­ље­ног за­ду­же­ња по ди­рек­ти­ва­ма На­род­не бан­ке Ср­би­је.

Тре­ћа нај­че­шћа си­ту­а­ци­ја у ко­јој ни­је мо­гу­ће ре­фи­нан­си­ра­ње кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом ди­нар­ским кре­ди­том је при­сут­на код „не­у­ред­них” ко­ри­сни­ка кре­ди­та. Сви гра­ђа­ни ко­ји су то­ком от­пла­те кре­ди­та има­ли ка­шње­ње ве­ће од 60 да­на не­ће има­ти мо­гућ­ност ре­фи­нан­си­ра­ња кре­ди­та. На­и­ме, по­слов­не бан­ке су оба­ве­зне да ова­ква ка­шње­ња при­ја­вљу­ју Кре­дит­ном би­роу, ко­ји ће их у сво­јој еви­ден­ци­ји за­др­жа­ти на­ред­них 36 ме­се­ци, што ће вам оне­мо­гу­ћи­ти до­дат­но за­ду­же­ње или ре­фи­нан­си­ра­ње по­сто­је­ћих кре­дит­них оба­ве­за.

Док је у пр­вом слу­ча­ју про­блем не­мо­гућ­но­сти ре­фи­нан­си­ра­ња мо­гу­ће ре­ши­ти про­стим из­бо­ром дру­ге по­слов­не бан­ке, по­след­ња два слу­ча­ја ни­је мо­гу­ће ре­ши­ти јер су уни­вер­зал­на за све по­слов­не бан­ке. Слу­чај не­у­ред­не от­пла­те се не мо­же по­пра­ви­ти, уко­ли­ко је до ње­га већ до­шло, али се мо­же пред­у­пре­ди­ти, уко­ли­ко ни­је ре­дов­ном от­пла­том кре­ди­та и ја­ком фи­нан­сиј­ском ди­сци­пли­ном. Слу­чај уве­ћа­не кре­дит­не за­ду­же­но­сти због про­ме­не кур­са је пот­пу­но ван кон­тро­ле ко­ри­сни­ка кре­ди­та и на ње­га је не­мо­гу­ће ути­ца­ти.

 ----------------------------------------------------------------

ПРЕ­ПО­РУ­КЕ

Из све­га на­ве­де­ног про­из­и­ла­зи не­ко­ли­ко пре­по­ру­ка ко­је мо­гу уна­пре­ди­ти ваш фи­нан­сиј­ски по­ло­жај:

– за­ду­жуј­те се ис­кљу­чи­во кре­ди­ти­ма ин­дек­си­ра­ним у ва­лу­ти у ко­јој при­ма­те ме­сеч­не при­хо­де, чак и ако је ка­мат­на сто­па у ра­зум­ној ме­ри ви­ша

– ак­це­нат ста­ви­те на ре­дов­ну от­пла­ту кре­ди­та и ка­шње­ња све­ди­те на мак­си­мал­но 30 да­на

– усло­ве ре­фи­нан­си­ра­ња про­ве­ри­те увек код не­ко­ли­ко по­слов­них ба­на­ка и ода­бе­ри­те ону ко­ја је нај­ви­ше при­ла­го­ђе­на ва­шим по­тре­ба­ма и фи­нан­сиј­ским мо­гућ­но­сти­ма

– уко­ли­ко се за­ду­жу­је­те кре­ди­ти­ма са ва­лут­ном кла­у­зу­лом из­бе­га­вај­те за­ду­жи­ва­ње до мак­си­мал­но до­зво­ље­не гра­ни­це од 30 од­сто, по­тру­ди­те да ме­сеч­на ра­та не пре­ла­зи 20–25 од­сто ва­ших ме­сеч­них при­ма­ња.